Pročitaj mi članak
Загреб — Сарадник Центра Симон Визентал Ален Будај каже да бивше земље СФРЈ, посебно Србија, морају уложити оштар протест због намере да Алојзије Степинац буде светац.
Будај сматра да дипломатски протест треба уложити Ватикану, чак и по цену да то доведе до прекида дипломатских односа.
„Надам се да ће то учинити и СПЦ, јер ова одлука Ватикана поткопава и екуменске односе две цркве“, рекао је Будај истакавши да би требало хитно и најоштрије да реагује и Израел, као и многе јеврејске институције на подручју бивше СФРЈ.
„Проглашење светим особе која је учествовала у креирању и провођењу политике фашистичке усташке творевине Независне Државе Хрватске (НДХ) није и неће добити признање праведника међу народима Јад Вашема никада“, каже Будај, који је и директор јеврејске невладине организације „Маргелов институт“ из Загреба.
Будај напомиње да се не треба уопште чудити што нови папа Фрања проглашава Степинца свецем, јер је тај пут зацртала Католичка црква у Хрватској одмах након пресуде Степинцу.
Због сарадње са окупатором и усташама Степинац је осуђен на 16 година затворске казне, али је 1951. пуштен у кућни притвор у родно село Крашић, где је као знак подршке Ватикана 1952. добио звање кардинала и где је умро 10. фебруара 1960. од ретке болести полицитемије.
„Он је већ на суђењу за Запад и католике моментално постао невини мученик југословенског комунистичког режима, проглашен кардиналом за живота, након смрти блаженим, а ево ускоро и свецем Римокатоличке цркве“, подсећа Будај.
Он наглашава да ће то бити једини светац који се за своје заслуге једном фашистичком злочиначком режиму окитио високим одликовањем усташког поглавника и то као загребачки надбискуп, а о томе су известиле „Народне новине“ као службено гласило НДХ.
„С друге стране, док је каноник загребачког Каптола монсињор Светозар Ритиг још 1929. године у (Анти) Павелићу видео зло које се спрема, Степинац је Павелића оберучке дочекао и служио му. Ритиг нема улицу у Загребу, јер био је антифашиста, али Степинац има све почасти као клерофашиста“, истиче Будај.
Он понавља да не треба бити превише зачуђен због канонизације Степинца, јер Ватикан је 1929. Латеранским уговорима признат као држава од фашисте Бенита Мусолинија.
„Не желим слушати о великим заслугама Степинца за `спашавање` Јевреја, јер је истовремено доносио у службеној католичкој штампи Павелићеве расне одредбе по којима су Јевреји одвођени у логоре. Не желим слушати како се залагао за спас појединих Срба јер је био у Одбору тројице за покрштавање и не желим слушати да је био мученик и светац јер је оставио властите католичке свештенике да их усташе измрцваре у Јасеновцу само зато јер су били под сумњом да су противници режима“, наводи Будај.
Он подсећа да се Степинац никад није покајао због тога што су Срби покатоличавани насилно и што су Јевреји привођени на крштење, иако је знао да их то неће спасти логора.
„Није се уопште покајао што су његове католичке `крштене душе` палиле јеврејске и српске храмове, пљачкале као дивље хорде, силовале и убијале као некада крсташке војске по Светој земљи“, каже Будај, пренеле су бањалучке „Независне новине“.
Он наводи да је Степинац све то знао, али је упркос томе благословио НДХ и служио јој, чак и након њеног слома, скривајући на Каптолу усташке злочинце, отето јеврејско злато и усташку државну архиву.
„За мене, као слободног човека, он никада неће бити светац, јер ме не обавезује папина одлука, нити ме мој разум напустио па да поверујем у ту преварантску алхемију чудесног преображаја злочинца у свеца“, закључује Будај.
Степинац је одмах по уласку Немаца у Загреб 10. априла 1941. подржао оснивање НДХ, пружао је подршку усташком режиму, а 1945. се борио за очување тог режима.
(Б92)
