Pročitaj mi članakGeneralna skupština Ujedinjenih nacija (GS UN) glasaće danas o rezoluciji kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Нацрт Резолуције о Међународном дану промишљања и сећања на геноцид у Сребреници уврштен је у дневни ред 82. Пленарног састанка под тачком Култура мира, у 16.00 по централноевропском времену.
Резолуцију су предложиле Немачка и Руанда, а спонзорисале још 34 државе, међу којима су земље Квинте и све бивше југословенске републике осим Србије и Црне Горе.
Уз предлагаче Немачку и Руанду, спонзори резолуције су: Албанија, Аустралија, Аустрија, Бангладеш, Белгија, БиХ, Бугарска, Чиле, Данска, Естонија, Финска, Француска, Холандија, Хрватска, Ирска, Исланд, Италија, Јордан, Канада, Лихтенштајн, Литванија, Луксембург, Малезија, Маршалска Острва, Норвешка, Нови Зеланд, Пољска, САД, Северна Македонија, Словенија, Шведска, Турска, Велика Британија и Вануату, наводи се у нацрту документа.
У нацрту резолуције се подсећа на пресуде Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу и Међународног суда правде у Хагу, којима је злочин у Сребреници окарактерисан као геноцид.
Подсећа се и да се 2025. навршава 30 година од геноцида у Сребреници у којем су 1995. изгубљена најмање 8.372 живота.
Наглашава се одговорност држава да окончају некажњивости за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и друга кршења међународног хуманитарног права и међународног закона о људским правима и да кривично гоне одговорне за таква дела да би се избегло њихово понављање и дошло до одрживог мира, правде, истине и помирења.
У коначни текст убачена су и два амандмана које је предложила Црна Гора и којима се понавља да се „кривична одговорност по међународном праву за злочин геноцида не може односити на било коју етничку, верску или неку другу заједницу у целини“, као и „чврста посвећеност одржавању и јачању јединства у различитостима у Босни и Херцеговини“.
Текст нацрта резолуције А/78/Л.67 са убаченим амандманима, објављен на сајту УН, гласи:
Нацрт резолуције
Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995.
Генерална скупштина,
Вођена Повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима и Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида,
Позивајући се на резолуцију Савета безбедности 819 од 16. априла 1993. којом се Сребреница проглашава безбедном зоном, резолуцију 827 од 25. маја 1993. о оснивању Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКСЈ), и резолуцију 1966 од 22. децембра 2010. о успостављању Међународног резидуалног механизма за кривичне судове,
Подсец́ајуц́и такође на све пресуде МКСЈ-а, а посебно на осам које садрже пресуде за злочин геноцида над босанским Муслиманима почињен у Сребреници 1995, пре свега на пресуду Жалбеног вец́а МКСЈ од 19. априла 2004. (Тужилац против Крстиц́а), пресуду Жалбеног вец́а Механизма од 8. јуна 2021. (Тужилац против Младиц́а), пресуду Жалбеног вец́а Механизма од 20. марта 2019. (Тужилац против Караџиц́а), као и пресуду Међународног суда правде (ИЦЈ) од 26. фебруара 2007. којом је пресуђено да дела почињена у Сребреници представљају дела геноцида,
Потврђујуц́и своје снажно противљење некажњивости за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине, или друга кршења међународног хуманитарног права и међународног закона о људским правима и наглашавајуц́и у овом контексту одговорност држава да окончају некажњивост и, у том циљу, да темељно истражују и кривично гоне, у складу са својим релевантним међународним правним обавезама и својим домац́им правом, лица одговорна за таква дела, како би се избегло њихово понављање и како би се дошло до одрживог мира, правде, истине и помирења, за које је учешће жртава и преживелих, као и чланова њихових породица централно,
Поздрављајуц́и важан напредак који су међународни судови постигли последњих година у борби против некажњивости и у обезбеђивању одговорности за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и друге тешке злочине путем међународног правосудног система,
Препознајући у том погледу посебан допринос МКСЈ и наглашавајући важност да међународна заједница буде спремна да предузме колективну акцију кроз Савет безбедности, у складу са Повељом, и од случаја до случаја да даље обезбеди одговарање за геноцид и спречавање геноцида,
Понављајуц́и да је према међународном праву, кривична одговорност за злочин геноцида индивидуализована и да се не може приписати ниједној етничкој, верској или другој групи или заједници у целини,
Узимајуц́и у обзир улогу специјалних саветника генералног секретара за превенцију геноцида и одговорност за заштиту и напомињуц́и важност редовних брифинга о кршењима људских права и међународног хуманитарног права као и о говору мржње и подстицању раног подизања свести о потенцијалном геноциду,
Напомињуц́и да кривично гоњење особа одговорних за геноцид и друге међународне злочине у националним правосудним системима, укључујуц́и Суд Босне и Херцеговине и МКСЈ као и Механизам, остаје централно место у процесу националног помирења и изградње поверења као и за обнову и одржавање мира у Босни и Херцеговини, и даље препознајуц́и да је снажна регионална сарадња између националних тужилаштава од суштинског значаја за неговање мира, правде, истине и помирења међу земљама у региону,
Понављајуц́и непоколебљиву преданост одржавању стабилности и јачању јединства у различитостима у Босни и Херцеговини,
Напомињуц́и такође да ц́е 2025. године бити обележена 30. годишњица геноцида у Сребреници у којем је изгубљено најмање 8.372 живота, хиљаде људи је расељено, а породице и заједнице разорене,
1. Одлучује да 11. јул прогласи за Међународни дан промишљања и сец́ања на геноцид у Сребреници 1995. и да се обележава сваке године;
2. Осуђује без резерве свако порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја и позива државе чланице да чувају утврђене чињенице, укључујуц́и и кроз своје образовне системе, развијањем одговарајуц́их програма, такође у знак сец́ања, у циљу спречавања порицања и погрешног тумачења и појаве геноцида у будуц́ности;
3. Такође без резерве осуђује дела која величају особе пред међународним судовима осуђене за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид, укључујуц́и и оне одговорне за геноцид у Сребреници;
4. Истиче важност окончања процеса проналажења и идентификације преосталих жртава геноцида у Сребреници и обезбеђивања достојанствене сахране за њих и позива на наставак процесуирања починилаца геноцида у Сребреници који тек треба да се суоче са правдом;
5. Позива све државе да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида, како је примењиво, и међународног обичајног права о спречавању и кажњавању геноцида, уз дужно поштовање релевантних одлука Међународног суда правде;
6. Захтева од генералног секретара да успостави програм информисања под називом „Геноцид у Сребреници и Уједињене нације“, започињући активности на припремама за обележавање 30. годишњице, 2025. године, и даље тражи од генералног секретара да на ову резолуцију скрене пажњу свих држава чланица, организација из система УН и организација цивилног друштва ради одговарајуц́ег поштовања;
7. Позива све државе чланице, организације система Уједињених нација, друге међународне и регионалне организације и цивилно друштво, укључујуц́и невладине организације, академске институције и друге релевантне заинтересоване стране да обележавају Међународни дан, укључујуц́и посебне комеморације и активности у знак сец́ања и у част жртвама геноцида 1995. године у Сребреници, као и одговарајуц́у едукацију и активности подизања свести јавности.
