Pročitaj mi članakU zahtevu koji je predat Ministarstvu kulture članovi Saveta pozvali su se na mišljenje svih relevantnih institucija koje su se oglasile o rodno osetljivom jeziku, odnosno ukazale na štetnost njegove primene u smislu uništavanja jezika
Савет за српски језик предао је Влади Србије захтев да се из Закона о родној равноправности избришу сви чланови који се односе на родно осетљив језик, потврдио је председник Савета проф. др Александар Милановић уз напомену да се не тражи повлачење Закона, за шта ово тело и нема мандат, већ само брисање чланова којима се употребу уводи родно осетљив језик.
У захтеву који је предат Министарству културе чланови Савета позвали су се на мишљење свих релевантних институција које су се огласиле о родно осетљивом језику, односно указале на штетност његове примене у смислу уништавања језика. Одбор за српски језик, Матица српска, Српска књижевна задруга, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Вукова задужбина, србистичке катедре на универзитетима у Србији једногласне су у оцени да се радио о језичком инжењерингу, уништавању српског језика, али и удару на идентитет који почива на језику и култури.
„Узимајући у обзир све што су релевантне институције рекле, затим расправу коју смо водили на састанцима Савета за српски језик, као и већинско мишљење исказано у јавним дебатама, нисмо имали могућност за било какво друго решење осим да Влади Србије, која је наше тело и формирала, упутимо препоруку“, истакао је проф. Милановић за „Вечерње новости“.
Додао је да очекује да ће чланови поменутог закона који се односе на родно осетљив језик бити избрисани јер је уверен да ће Министарство културе и његов челни човек Никола Селаковић имати разумевања за захтеве лингвистичке струке.
Такође, уверен је да родно осетљив језик не може заживети јер су предвиђене промене стране, неприродне и неорганске, али и јер се с њим у вези сада колебају чак и његови креатори, што је посебно видљиво када кажу да се можда не мора примењивати у медијима будући да би они по дефиницији требало да су слободни.
Ипак упозорава да ће одређене идеолошке структуре у Србији и даље инсистирати на томе да се родно осетљив језик насилно примењује.
„Надам се да ће наша држава схватити да то нигде у Европи, сем у Србији, не постоји, и да таква врста вођења не само језичке политике већ и политике уопште не води никуда. Надам се да ће Закон бити само нека врста препоруке, с могућношћу избора да се свако именује како жели, али да никога не присиљава да то на силу мора примењивати“, каже проф. др Милановић, закључујући да уколико неко покушава да нареди како да се говори, то онда представља неку врсту диктатуре, цензуре и идеолошког насиља и над језиком и над мишљењем и свим људским слободама.
