Pročitaj mi članakNekada su kupci nekretnina imali računicu kada su se opredeljivali za stari stan, jer je i uz kompletno renoviranje, njegova cena bila povoljnija nego kupovina stana u novoj zgradi, od investitora.
Тај тренд се, међутим, последњих година променио, због раста цена квадрата, али и због поскупљења грађевинског материјала. Исплативост куповине такве некретнине данас највише зависи од локације.
Просечан квадрат стана у старим зградама у Београду је, према подацима портала 4зида, у последњих пет година у Београду поскупео око 1.000 евра, са 1.594 на 2.600 евра, а у неким насељима у престоници он сада кошта више него у новој згради.
Када се упореде подаци, цена квадрата у новоградњи на Новом Београду је у просеку 200 евра повољнија у тек изграђеној згради, него у стану у којем је неко већ живео. У огласима на порталу 4зида, нови квадрат у просеку се продаје за 2.661, а у старој згради за 2.864 евра. У Миријеву је, такође, стара градња скупља и квадрат кошта 1.912 евра, док је у новоградњи за око 200 евра јефтинији. У Земуну је ситуација другачија, па би реновирање ипак могло да се исплати. У овој београдској општини просечна цена квадрата у старој градњи је 2.275 евра, док се у новоградњи у просеку продаје за 2.830 евра. И у Раковици би реновирање могло бити исплативије од новоградње, јер је квадрат у старим зградама око 1.823 евра, док је у новоградњи око 2.430 евра.
Колико кошта реновирање по квадрату?
До пре три године, сматрало се да реновирање стана кошта од 200 до 300 евра по квадрату, али због поскупљења грађевинског материјала, цена реновирања се сада креће од 300 до 400 евра по квадрату. Нада Ракочевић из агенције „Бели град некретнине“ каже да та цена није иста за све станове, јер зависи од обима планираних радова, а и од тога за коју класу материјала ће се одлучити нови власник некретнине.
Она напомиње да се новоградња сматра пожељном за све купце који немају времена или могућности да се баве реновирањем. Додаје да је, без обзира на све већи број станова у новоградњи, чињеница да се стара градња врло често налази на бољој локацији од нове градње, а најчешће има и бољу инфраструктуру, тако да и даље велики број купаца, као императив, поставља услов да се стан налази у згради старије градње.
„У односу старе и нове градње, тренд је у некој мери промењен, јер се последњих година јако много гради па се, као последица тога, све већи део купопродаја односи управо на новоградњу. По питању исплативости улагања у стару градњу, постоји правило да када се на цену квадрата стана у старој градњи, дода цена реновирања, такав стан не би требало да кошта више од цене квадрата у новоградњи, на истој локацији“, каже Ракочевић.
И сама помисао на реновирање стана многима, међутим, задаје главобоље, јер некад траје и месецима, а додатни проблем који се све чешће јавља је недостатак стручних и поузданих мајстора, који ће радове спровести на договорени начин и у одређеном року.
„У том процесу, никако не би требало ангажовати мајсторе из огласа, већ само оне за које постоји поуздана препорука, а у том смислу често може бити од помоћи агенција која је посредовала у продаји стана“, истиче Ракочевић.
Које су предности и мане куповине старог, а које новог стана?
На питање да ли се више исплати куповина новог стана или старог, којем је потребно реновирање и од чега то зависи, Ракочевић каже да је за искусне купце најмање важно да ли је стан потребно реновирати.
„Од времена настанка тржишта некретнина у Србији, увек је било најисплативије купити стан на доброј локацији, без обзира да ли је у питању стара или нова градња. При томе, добром локацијом се не сматра само центар града, већ на свакој општини постоје делови односно улице или комплекси зграда, који су на цени због квалитета градње и добре инфраструктуре. На исплативост инвестирања утичу и други параметри, попут квалитета градње, спратности, чињеница да ли у згради постоји лифт, да ли стан има терасу, а врло често и да ли из стана постоји отворен поглед на окружење“, објашњава Ракочевић.
Она напомиње да је предност новоградње у томе што код нових станова нису потребна додатна улагања, ни време потребно за реновирање, али да врло често, новоградња већ после неколико година покаже своје недостатке и лош квалитет, у смислу лоше изолације или неквалитетних унутрашњих радова и опреме.
„Предност старе градње огледа се у томе што је одлично пројектована и што је код тих зграда, које су старе више деценија, њихов квалитет потврђен протеком тог времена. То је разлог што знатан део купаца преферира стару градњу, тј. станове из периода од шездесетих до деведесетих година прошлог века“, сматра Ракочевић.
Салонци парирају луксузној новоградњи
Она наводи да посебну групу станова чине такозвани салонци, односно станови из периода пре Другог светског рата. Најквалитетнијом градњом из тог времена сматрају се зграде из периода од 1933. до 1939. године.
„Без обзира на појаву луксузних станова у новоградњи, и даље постоји потражња за становима салонског типа. Салонски станови се често налазе у најтраженијим улицама у централној зони града, а уједно и у зградама које представљају културно добро, тј. налазе се под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Темељном и стручном реконструкцијом салонских станова, добија се савшена комбинација свих предности старе градње и најновијих стандарда у уређењу ентеријера, чиме такве некретнине добијају највећу могућу вредност и представљају одличну инвестицију“, сматра Ракочевић.
Она напомиње да се станови једнако продају у свим деловима града, али да су у понуди некретнина, без обзира на локацију, увек дефицитарни станови малих квадратура, јер за таквим становима постоји највећа потражња. Такав однос понуде и тражње утиче на чињеницу да су мали станови знатно скупљи по квадрату од већих станова на истој локацији
