Прочитај ми чланак
(Политика)
На територији такозване српске заједнице на Косову и Метохији су већ Кфор, Еулекс, КПС и припадници српских безбедносних снага у цивилу, каже Владимир Тодорић
Избор Косово или ЕУ, колико год био непристојан, чак и понижавајући, већ је ту, сматра Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, поводом изјаве председника Томислава Николића да није могуће правити избор између ове две опције.
Овде се, објашњава Тодорић, више не ради о политици ЕУ према Србији поводом питања Косова, већ о билатералној политици чланица ЕУ према Србији, првенствено Немачке, али не само ње. Без одлука држава чланица Србија не може напредовати у ЕУ. То у преводу значи: „или ћете да испуните захтеве које вам неке државе чланице постављају или оне сигурно неће гласати за вас”, упозорава он и указује да се, имајући у виду да је овде 40 одсто подршке за улазак у ЕУ, поставља питање не само да ли влада има подршку за унутрашње реформе у вези са питањем европских интеграција, већ и за уступке према Косову.
Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, оцењује да у овом тренутку унутар Србије тешко може да се води другачија политика од оне која подразумева залагање и за ЕУ и за Косово. „Али, ипак ће морати нечему да се да приоритет”, додаје он и констатује да је већина изјава домаћих политичара, како је то било и раније, усмерена према сопственом бирачком телу, те да у том смислу треба разумети и поменуту Николићеву изјаву.
На питање шта су „црвене линије” српске политике, председник је, одговорио: „Никада не признати независност КиМ” и „да у дугом временском периоду не дозволимо да се на територији српске заједнице појави нека оружана сила”.
Тим поводом, Тодорић, прво, указује да није реч само о декларативном признању, јер се поставља питање како ће Србија да се постави према захтеву ЦДУ, то јест Немачке, да се не противи уласку Косова у међународне организације. С друге стране, он подсећа да на Косову постоји већ доста оружаних сила и да је на територији такозване српске заједнице Кфор, Еулекс, КПС и припадници српских безбедносних снага у цивилу. „Значи, четири снаге реда и мира, а реда и мира тамо нема баш пуно”.
Прибићевић каже да помињање евентуалног појављивања неке оружане силе, будући да је то речено са највишег места, може нас „само још додатно забринути, и за исход преговора и за то шта ће бити уколико ти преговори не би успели”.
Ускоро би требало, судећи према председниковом обећању, да буде јасније шта државни врх заправо жели када говори о надлежностима српске заједнице, шта значи то када тај врх каже да она треба да управља судством у оквиру своје заједнице, полицијом, а што је, иначе, спорно питање у бриселском дијалогу.
„То није тешко урадити”, сматра Прибићевић и подсећа да таква решења углавном постоје у познатим европским аутономијама. Рецимо, на Оландским острвима све надлежности у домену јавне безбедности и сигурности припадају људима који тамо живе и оне су чак искључиво у њиховој надлежности.
„То дакле није проблем да се конкретизује, али је много већи проблем шта ће рећи Вашингтон на то. За мене је кључно питање: да ли је овако оштар став Вашингтона у овим преговорима последица тога што их неки српски ставови у толико мери подсећају на Републику Српску, коју Вашингтон свакако не жели да понови, или је то последица некаквог незадовољства и у Вашингтону и у Бриселу многим аспектима српске политике у последњих неколико година? У сваком случају, недвосмислено је то последица чињенице да смо ми у овим преговорима без савезника”, наглашава некадашњи амбасадор Србије у Немачкој и додаје да тог савезника свакако нећемо наћи тамо где многи покушавају да га нађу, јер велике силе које су утицајне у Уједињеним нацијама на овом подручју немају интерес.
Председник је одбацио могућност да Косово постане „независније” за време његовог мандата. С тим у вези, Прибићевић каже да је фактичко стање на Косову одавно такво какво јесте и да ће се оно јако тешко мењати. „Мислим да је он ту пре свега мислио да ова влада неће признати независност. Овим преговорима ми покушавамо да спасимо што се спасити може, о чему је и Дачић говорио”, подсећа он.
Тодорић истиче да се независност не може градирати. „То би исто било као кад бисмо рекли да је нека жена „труднија” од неке друге жене. Значи, или је Косово независно или није независно. Косово јесте независно од Србије али није независно од неких других држава које им бирају председника државе уместо њих. Косово баш и није пример максималне независности и суверености, далеко од тога”.
———————————————————————-
Девет критеријума за одлуку о прихватању споразума Београда и Приштине
1.Заједница српских општина треба да има сопствене надлежности или ће имати само надлежности које имају општине
2. Сопствена имовина за заједницу
3. Да ли ће се одлуке које су у надлежности заједнице стављати на одобрење Приштини
4. Да ли ће Заједница српских општина бити препозната у законима и уставу Косова
5. Заштита имовине Српске православне цркве
6. Да ли Заједница српских општина има изабрану или делегатску скупштину којој одговарају извршни органи
7. Споразумом дефинисана улога полиције и правде: пребивалиште, бирачки списак, уређење и састав судова
8. Споразумом утврђен заштитни механизам за учешће Срба у централним органима власти
9. Дефинисано одсуство безбедносних снага Косова на северу
————————————————
Николић: И Приштина мора да мења законе
Председник Србије Томислав Николић изразио је јуче у разговору са шефом мисије Еулекса Берндом Борхартом одлучност државног врха Србије да се преговорима са представницима привремених институција у Приштини постигне трајно и праведно решење за проблем КиМ. „Председник републике је истакао да су преговори тешки јер се закони, које су донеле привремене институције у Приштини, постављају као аксиом, а да би се проблем Космета решио, потребно је исказати спремност да се ти закони промене, као што је и Србија спремна да донесе нове законе”, наведено је у саопштењу прес-службе председника.
Николић је, преноси Танјуг, додао да би Заједница српских општина на КиМ заменила паралелне институције Срба у јужној покрајини.
