Прочитај ми чланак
„Нека купе Теразије својим нарко-доларима и милијардама које имају, нека купе електропривреду и нека сутра Србија буде практично албанска држава…
Не, имам поштовање за ваше приоритете, за ваше државне интересе, али немојте да тражите од мене да то буду моји приоритети. То што ви имате је игранка, ја то разумем и поштујем, али ја имам Косово. Значи, као што ја вас уважавам, уважавајте и ви мене. Биће тешко, али ниједан велики посао се не може без тешкоћа обавити“.
Шта мислите ко је ово изјавио у свом последњем интервјуу, одбацујући српско признавање албанске државе ма Космету?
Одговор је Зоран Ђинђић, премијер „прве демократске Владе“, који је убијен десет дана после објављивања интервјуа. Како смо онда дошли до тога да Ђинђић, који је важио за немачког човека и анти-патриотског политичара повуче црвену линију, а да данас „Милошевићев мали“ Ивица Дачић стави своју у крваву руку Хашима Тачија?
Да је жив, чак се ни Ђинђић не би данас руковао са премијером такозваног Косова, човеком који је оптужен од стране српског судства да је трговао са људским органима Срба. Иако је био анационалан, атеиста и одлучан да по сваку цену уведе Србију у ЕУ и код њега је постојала граница преко које није хтео да пређе.
Та граница је била признавање албанске државе на Космету коју воде припадници албанске мафије оптужени да се баве трговином органима, нарко-пословима, проституцијом и свим гадостима које понекад људски дух поштеног човека не може ни да замисли да постоје.
Та граница је непристајање на било какве разговоре са људима чије би признање да су легитимни саговорници по питању Космета заправо значио благослов да остану некажњени, па чак и да свој нарко новац сутра могу легално да оперу кроз српске финансијске токове.
Поносно је Дачић спиновао у медијима, како је одбрусио Тачију: „Косово је моје, колико и твоје“. Другим речима, премијер Србије је Тачију дао за право да све оно што је са својим терористима отео убиствима и пљачком, може да сматра својим!
Да ли Ивица овом изјавом прихвата априори и да је Косово одувек било Албанско и да Србија мора да доказује како ова покрајина припада и њој?
Србија је дошла у ситуацију да такозвана патриотска Влада повлачи издајничке потезе горе него што је то радила Ђинђићева или Тадићева Влада. Руковањем Дачића са Тачијем, Срби су од стране домаћих политичара и Запада почели да се припремају (по систему куване жабе) за што веће уступке Шиптарима, који би требало да доведу до де факто признања јужне српске покрајине.
Наставиће Ивица Дачић и Александар Вучић да за домаће медије дају патриотске изјаве, а у пракси, спроводиће све што Брисел и Хилари Клинтон (ускоро долази у Београд) буду тражили на „безалтернативном“ имагинарном путу ка неофашистичком политичком систему – Европској унији.
Очигледно, у Србији, на жалост, само издаја нема алтернативу.
Дејан Петар Златановић
