Уколико би чак и Народна скупштина прихватила међудржавни уговор између Београда и Приштине, одбио бих да га потпишем! То не би била само политичка криза, већ криза Србије. Јер, то не би био сукоб између политичара и њихових идеја, него између тога да ли желите да живите у држави или у банана републици.

Ово је једна од кључних порука које у новогодишњем интервјуу шаље председник Томислав Николић. Симболично, разговор са шефом државе вођен је тик поред старинске шаховске табле на којој су биле поређане фигуре, у библиотеци на Андрићевом венцу.

И први човек Србије свестан је да нас очекује дуга и напорна партија на свим пољима: од Европе, Косова, па до економског опоравка земље. Он нам открива који су то потези у 2014. години које треба да повучемо као држава и нација, да нас противници не би матирали.

– Долазећа 2014. свакако ће бити година отпочињања преговора са ЕУ, који ће бити тешки и сложени. Нема никакве сумње да их је Србија заслужила. Ово што сада радимо је испуњење наше жеље да уђемо у друштво организованих народа и да прихватимо европска правила у уређивању државе. Али, Европа више није богато друштво у које хрле сиромашни. Она је заузета својим кризама. Но, лакше је онима који су у ЕУ да се одбране од те кризе него нама.

* Једна од замки је захтев да на крају пута Београд и Приштина потпишу „правно обавезујући споразум“. Како ви разумете ту формулацију и да ли је она практично признавање независности Косова?

– Ја то видим као међудржавни уговор и очигледно је да чекају да га касније истакну, пошто сада клима још није повољна. Уосталом, то су и сами рекли немачки парламентарци. Ако Брисел има неких додатних захтева добро би било да их одмах истакне да бисмо знали на чему смо, а не на крају овог нашег тешког и мукотрпног пута. Сигуран сам да у Србији не постоји политика прихватања успостављања дипломатских односа са Косовом, а која би добила већину на изборима.

* Како уопште можемо да напредујемо ка ЕУ, када је на последњој рунди Тачи одбио чак и оно што је понудила Ештонова?

– Код питања правосуђа покушана је највећа обмана. Не могу да прихватим да неко назива северну и јужну Митровицу – Митровицом и шта је страшно у томе да постоје два суда? Уосталом, и по приштинским законима судови могу да имају надлежност и у општинама са којима се и не граниче. Тако да и ми можемо све општине да ставимо под надлежност једног суда Заједнице српских општина. Даље, по правним лековима, поступци се могу водити у Приштини.

* Колико је Заједница српских општина заправо друго име за аутономију Срба у независној држави Косово?

– То је дефиниција аутономије Срба на Косову и Метохији. С обзиром на то да Београд никада неће признати независност КиМ, ради се о нижем степену аутономије од онога који Косово има у односу на Србију. О суштинској аутономији за КиМ одлучиваће Србија. Односно, Србија одлучује шта жели да им препусти, трудећи се да у ономе што препусти не буде основа државности. А, опет, свесна тога да више нема много власти на КиМ. Реч је о самопрокламованој „држави“ која обавља функције на великом делу територије, изузимајући четири општине на Северу.

* Може ли ЗСО да буде заметак неке нове Републике Српске и зашто су странци алергични и на само помињање овог термина?

– Постоје приче да Север треба да се одвоји од Косова и Метохије и припадне Србији, а да општине јужно од Ибра чине ЗСО и да имају степен аутономије који је сада извукао Север. Постоје многе опције. Убеђен сам да ћемо Вучић, Дачић и ја наћи решење којим можда неће сви бити потпуно задовољни, али иза кога можемо потпуно да станемо. Али, сви морају да знају да ће свако решење за Косово – бити болно.

* То исто каже и Вучић, али нико конкретно да објасни шта то значи…

– Хајде, рецимо, да предложимо да Косово буде у саставу Србије, без икаквих преговора. Одмах бисмо имали рат. Или, хајде да кажемо да је назависно – то нам нико никада не би опростио. Видите да није лако.

* Постоји ли сагласност између вас и Владе? Некако се чини да је јаз неповерења ископан управо када сте предложили платформу за КиМ…

– Није ми било тешко да уважим њихове сугестије када је реч о платформи. Нема размимоилажења, мада морам да почнем да говорим и шта не ваља у овој новој влади. Рецимо, дошли су ми недавно озбиљни инвеститори из „Мишелина“ који хоће да уложе 215 милиона евра у Пирот. Све је доведено до потписивања уговора, а нови министар привреде каже: заборавите! Тако је и јапанска „Таката“ отишла из Србије. Имам примедбе и на концепт штедње, који не може дуго да траје. То је само заустављање пада на одређено време.

* Да ли у државном врху јача суштинска подела на проруску и прозападну струју? Вас, рецимо, бије глас да сте ближи Русији…

 

* Постоји ли реална опасност да ћемо зарад пута у ЕУ морати да се одрекнемо и „Јужног тока“…

– То је питање за Руску Федерацију и ЕУ, а за нас такав исход сигурно не би био добар. Имамо привилегију да „Јужни ток“ дође у Србију и да будемо кључно енергетско чвориште. Тај пројекат би донео велики новац и онда више нико не би могао да каже да смо прошли лоше у енергетском споразуму.

* Постоји ли неки прећутни договор да се већ на пролеће иде на ванредне парламентарне изборе?

– О томе са мном нико не разговара, изузев мојих пријатеља из СНС. Ко на месту напредњака не би искористио оволику подршку и популарност? А, кад ће поново да је има? Да ли да чекају да дођу до 70 одсто или да падну на 35 одсто? То је ствар процене Александра Вучића и председништва странке. Склон сам да верујем да ћемо имати ванредне парламентарне изборе, али онај ко је за њих још то није рекао гласно. Чуо сам само оне који су против избора.

* Крајем месеца су и избори у СНС које многи најављују као Вучићев обрачун са вама блиским људима… Имате ли такав утисак?

– Та „подела“ између мене и Вучића траје откако смо заједно. Претпостављам да је разлог за те приче то што сам веома привржен Вучићу. Чак толико да сам у једном интервјуу заборавио да имам још једног сина. Рекао сам да имам два сина: једног политичког и једног биолошког. Млађи син ме убрзо позвао и прекорио ме: ти заборави свог Банета. Дакле, то што неки сада раде је покушај разбијања СНС. Управо да не би било заблуда, Вучић и ја смо почели чешће да се виђамо. Ти разговори нас подсећају да нико никада не може да нас раздвоји.

* Али, приметан је анимозитет између Зоране Михајловић и вама веома блиских Оливера Антића и Милана Бачевића…

– Могао бих да вам набрајам људе са којима је Зорана у сукобу – од Владе до странке. То приписујем њеној нарави. Она хоће да каже кад јој се неко не свиђа. То је њен стил. У свему треба имати меру, а преко мере су коментари о томе ко треба да буде мој саветник. Не желим да је нападам јер мој напад на њу сада би био напад на странку. Не може Зорана да не напада никог у странци, а да у кабинету председника напада људе из странке. Јер, сви моји саветници су чланови главног одбора СНС.

* Ви сте, чини се, човек из власти којег највише нападају опозиција и медији. Јесте ли допринели томе својим потезима или су други проценили да сте „лака мета“?

– То је та небрањеност председника и његових сарадника. Никада нисам позвао неког уредника или новинара да бих му претио или стопирао текстове. Зато сам изложен оваквим нападима. А, странка више не брани моје сараднике и запослене у кабинету. Некако их нико не третира као своје. За многе новине нисам председник државе него Тома. Да је од милоште, било би ми драго, али то је покушај понижавања. Неко очигледно не може да чека још три и по године, већ је започео кампању за председничке изборе. Без обира на све то, мени је савест чиста. Јесу ли ми нашли негде да сам повредио Устав или да кршим закон? Да ли узимам више моћи и овлашћења него што ми припада?

* Шта сте рекли Оливеру Антићу пре него што је напустио СНС?

– Саветовао сам му да више не буде у председништву СНС, зато што је био на стубу срама и нико га није бранио. Рекао сам му: Ако си већ на таквом гласу да те тамо нико не брани, размисли да ли ти је и даље место у председништву. Али, он је иступио и из странке. Такав је човек.

* Остаје ли на функцији вашег саветника?

– Да. То се никада није доводило у питање.

* Без обзира на спекулације да је са Мишковићем ковао заверу против Вучића?

– У то не могу да поверујем. Он се чује са много људи. Али, онај који каже да је уплетен у заверу, мора то и да објасни. Мора да каже и како је дошао до тог податка.

* А, како сте ви дошли до податка да вас поново прислушкују? У нормалним државама то би била афера због које пљуште оставке?

– Борим се да себи признам да у Србији прислушкују многе људе, не само мене. Ја сам рекао само да ме прислушкују, а не да то чини МУП. Изненађен сам, зато, реакцијом начелника Управе криминалистичке полиције. Не треба да ми се правда преко медија да ме он не прислушкује, јер то нисам ни рекао. Ако су му то медији рекли, није требало да реагује. Имам и отворене претње и о томе је обавештена БИА. У јулу су ми прислушкивали и кућни телефон. Кад кренем у неки део земље кажу ми да будем опрезан, јер је ту активна једна страна служба која све слуша. Очекујем да надлежне службе јасно кажу, да ли су моје сумње основане или не.

* Шта ћете конкретно да предузмете? Јесте ли се жалили Дачићу, директору полиције, службама?

– Никога нисам оптуживао, али ми се не свиђа маћехински однос МУП који покрива председника и кабинет. Као да ме терају да Војска преузме овај објекат.

* Тражићете да вас Војска обезбеђује?

– Не размишљам о томе, али хоћу да натерам полицијске генерале и начелнике да схвате да нису богови. И МУП треба добро да се протресе.

ГРАНИЦУ НА ДУНАВУ СА ХРВАТСКОМ ВЕРОВАТНО ЋЕ ОДРЕДИТИ АРБИТРАЖА

* Како гледате на све израженије амбиције Хрватске, Румуније, па и Бугарске да нам испостављају своје услове: од питања граница до статуса мањина у Србији?

– Несхватљиво ми је шта се дешава у Румунији, јер Србија никада није погазила то пријатељство. Румунија нема ниједан разлог да заустави Србију на путу ка ЕУ. Добили смо од њих отворени прекор да не дозвољавамо Власима да се изјашњавају као Румуни. Али, ја се поносим што им је наша држава поручила да се изјасне онако како желе. Од њих сигурно нећемо правити Србе, али не може неко да их натера ни да буду Румуни. Ако имамо нерешених питања са Хрватском, хајде да их решимо, а не да их Загреб само истиче. Траже да откријемо наводне масовне гробнице заробљених Хрвата у Војводини. А, ја им кажем „дајте нам те локације“. Ако постоје било који докази спремни смо то да урадимо. Што се тиче границе на Дунаву, вероватно ћемо да се договарамо уз арбитражу Европе.

ШЕШЕЉЕВА СУДБИНА ЈЕ И НАША ТРАГЕДИЈА

* Како сте доживели нову Шешељеву драму у Хагу? Имате ли барем трун емоције, без обзира на тешке речи које су пале?

– Никада у УН нисам пропустио прилику да га поименце поменем, јер нисам променио однос према његовом робијању. Пред сведоцима ме је на аеродрому упозорио: „Од сад ти водиш странку. Немој да ме слушаш. Затвор мења људе.“ Крстио сам му унуке, али је нажалост та веза прекинута. То што се њему дешава је на неки начин и трагедија Србије. Већ годину и по дана се залажем да сви који су осуђени у Хагу, овде служе казну. Од тога нећу одустати. Шешељу желим да се брзо опорави и да се врати својој породици. Па, и политици.

 

 

(Вечерње новости)

Ознаке: ЕУ, Космет, Република Српска, Русија, СНС, Томислав Николић