Прочитај ми чланак

Томислав Кресовић: Улога страних саветника у влади Србији?

0

fratini

Пут у економско и политичко „ропство“

Старо је правило да у политици нема пријатељства, већ интереса. Јаки и богати се договарају, а слаби и мали се искорисћавају и држе под контролом. Најављени саветници, попут Штрос Кана бившег председника ММФ и некадашњег француског министра финансија, бившег премијера Аустрије Гузенбауера, министра спољних послова Италија Фратинија, британских саветника и њихових тимова који ће бити на распологању првом заменику премијера као и влади Србије, више него јасно указује да је реч о интересима датих држава, компанија за које лобирају у намери да кроз наводну помоћ реализују своје интересе и управљају Србијом.

Ако се прихвати за „нормално“ да страни политичари, од којих су неки били под аферама буду „у сенци“ креатори економске и државне политике, онда се може рећи да је улога осталих чланова владе, министара доведена у питање. Саветодавна моћ није институционална, али може бити пресудна у политичком „курсу“ Србије и потезима за које неће бити одговорни нити прозивани у Србији. Избор страних саветника у већем броју је показатељ да је Србија „на коленима“, да је у форми протектората и да јој је потребан неформални старатељ који ће радити за интересе влада својих држава или моћних компанија.

Шта се из Србије све може преко саветника отуђити? Пре свега саветници „калибра“ који ће бити око премијера или првог заменика, као и они који су већ инсајдери у министарствима и владиним агенцијама заправо управљају државним пословима. Они су неформално добили „одрешене руке“ да предлажу мере без великог отпора унутар владе која ће тренутно бити релаксација економског стања у Србији, али ће суштински и „дубински“ представљати вид колонијално-корпорацијског управљања Србијом од стране десетак моћнох компанија?

stroskan

Колонијална стратегија за Србију

Који се сектори желе ставити под стратешку контролу страних саветника и компанија? Пре свега је реч о фармацеутици и продаји Галенике компанији Норвартис, чиме ће се постићи пуна зависност Србије од страних компанија, које ће у Србију увозити лекове старије генерације уз велике зараде и провизије. Сфера пољопривреде биће стратешки подељена на оне компаније које ће куповати српску земљу и бити власници великих поседа и на њима гајити културе које неће бити подложне контроли и стратешком утицају државе Србије. Продор ГМО је већ „на мала врата“ отворен и наредних неколико година Србија ће бити експериментално поље на Балкану за ГМО.

Поред аграрног сектора Србија ће бити под пуном контролом увоза хране и уништавања домаћег произвођача, који неће моћи да конкурише роби из ЕУ или окружења, пре свега из Хрватске и Словеније али и из Бугарске, Мађарске и Румуније – чланица ЕУ. Највећи потези страних компанија и саветника у наредним годинама, ако се овако настави биће инвестирање у концесије ретких метала и рудиних налазишта која се процењују само на теритотији Србије на најамње 500-600 милијарди евра, а процене иду и со 1000 милијарди евра. Енергетски сектор је већ 40- 50 одсто под контролом. Наредни посао је продаја или концесиона улагања страних компанија преко посредника у енергетски сектор, као и план породаје ТЕЛЕКОМ-а у наредних две године.

Страни саветници сада су на помоћи премијеру и првом потпредседнику владе у „гашењу“ економске ватре у Србији, и то на „пријатељској основи“. Следећи кораци су наплата дуга уз пројектовање стратегије исисавања капитала из Србије преко моћних компанија из Француске, Италије, Немачке, Велике Британије и САД. и делом из Руске федерације. Када се буде Србија довела до фазе „консолидације“ биће 70-80 одсто економски „окупирана“ и подељена на интересне сфере моћних компанија из ЕУ и САД и нешто из Руске федерације. Србија ће моћи да рачуна на 20 до 30 одсто утицаја у сопственим потенцијама.

Дакле када страни саветници „завладају“ Србијом, Србија постаје класична модерна колонија са губитоком економске суверености пре уласка у ЕУ. Поред моћних фирми из ЕУ ту су и јаки утицаји компанија и капитала из Словеније и Хрватске, које сада држе моћни део аграрног сектора и трговине, и на тај начин се губи класично тржиште Србије. Домаћа роба постаје неконкурентна пред либерализацијом.

guzenbauer1

Доминација страних компанија у Србији?

Каква се онда може очекивати политика и државна власт у Србији? Може се рачунати на форме марионетске и послушничке политике, партија које врше власт, и влада чији су центри одлучивања изван Србије, а у Србији министри само дижу руке, припремају законе, дoк их парламент Србије само по аутоматизму усваја. У таквим условим се гуше економске, а самим тим и политичке слободе, и ствара се оквир за власт страних корпорација и интересних група и лобија, који држе владу и институције Србије под ашсолутном контролом.

Политички и јавни живот се контролише, медији постају гласноговорници „Великог брата“, смањује се јавна контрола власти. Власти у Србији, пре свега влада, а онда и полиција, тајне службе, НБС, пореске службе се „даљинским управљачем“ изван Србије руководе. Страни саветници, колико год имали звучна имена и знање, немогу да мисле боље о Србији него унутрашњи потенцијали, и да имају одговорност већ штите своје интересе, држава и компанија одакле долазе. Ако се унутар Србије не створе креативна критична енергија способних, етичких људи, окренутим националним циљевима и интересима, Србија ће за пет до десет година бити, пре ступања у ЕУ (ако се то до тада догоди), економски проробљена и осиромашена држава.

Србију генерално чека, ако се буду превише или витално експонирали страни саветници и „пријатељи“ жестоко черупање. Шта то Србију још може да чека? Контрола страних компанија у сфери фармацеутике 90 одсто. Контрола страних компанија у аграрном сектору и трговини храном ок 80 одсто. Енергетска контрола страних компанија 60-70 одсто потеницијала. Контрола над рудним ресурсима 60-70 одсто потеницијала. Контрола над финансијама више од 80 одсто преко страних банака, кредита, камата на дугове и отплате дуга-приспеле рате.

Рате на дуг могуће је да се отплаћују и кроз концесије или куповину рудних налазишта и других природних ресурса Србије. Ако би се прихватила ова груба, али не толико нетачна статистика и процена ризика, Србија неће имати много простора за своју државну и националну политику. Господари Србије су већ дошли као неформални саветници. Они су „извиђачи“ једне колонијалне мисије која ће тек нареднних две године „легално“ преко владе Србије доћи као наши „спасиоци“. Сад се спашавамо од банкротства али нам је на врату масовна продаја Србије за дугове које су направили неозбиљни и неодговорни у власти, без визије и стратегије Србије.

(Видовдан)