Прочитај ми чланак

Тома Мона или заљубљени министар

0

Ако и не остане упамц́ен по историјским грађевинским подухватима, јер они могу бити заслуга само једног човека, Момировиц́ ће сигурно остати упамц́ен као министар који је највише хвалио председника и забављао твитер-заједницу.

Томиславу Момировићу остварио се протеклог викенда сан. Ем га је возио лично председник Александар Вучић, ем је тај снимак са насловом „оно кад те вози председник Србије“ освануо, захваљујући сувозачу Синиши Малом на друштвеним мрежама. А познато је колико Тома Мона, како му тепа јавност, воли и председника, и друштвене мреже.

Vučićeva grimasa tokom govora Momirovića; FOTO: Printscreen

И ништа ту срећу није могло да поквари. Ни пријава коју је против њега поднео Милан Думановић, бивши припадник Управе криминалистичке полиције, управо због сумње да приликом те вожње није везао појас, чиме је прекршио Закон о безбедности саобраћаја, као ни оптужбе да је вређао Индијце, изјавом да београдски метро „не треба да пршти од луксуза, али ни да буде као индијски“.

Далеко од тога да је ово Момировићев први језички испад. Напротив. Да је руковођење било којим државним ресором, а поготово оним који председник Србије толико воли – а то су пруге и путеви – ипак нешто одговорнији посао од руковођења фирмом сопствених родитеља и твитовања, он доказује прилично често. Готово да и нема дана, а да својим јавним наступима, што у телевизијским појављивањима, што на омиљеном му Твитеру, није инспирација сатиричарима и љубитељима монтираних мимова и гифова који просто не знају шта ће са материјалом који им млађани мИнистар сервира.

„Тома Мона прославио Вучићев гол из пенала“, наслов је само једног од текстова шаљивог портала Њузнет, на којем Момировић због својих хвалоспева и ода љубави председнику заузима све чешће и све важније место.

Његово удвориштво председнику Вучићу почело је, додуше, много пре доласка у Немањину 11, и тумачено је управо као оригинална препорука Вучићу, али ових дана достиже врхунац. Толико се, у својим обраћањима, барем када зна да га камере снимају, Момировић труди да на сваки начин похвали и велича свог шефа, да заједљиви медији све чешће помињу како Вучићу због тога постаје и помало непријатно. А познато је да председник не црвени често, те да на похвале није имун. Ипак, изгледа, да на изјаве љубави, попут ове, није навикао:

– Ја сам гледао како политичке структуре разарају привреду. Мислио сам да то тако мора, јер важно је да нема рата и санкција. А онда се појавио Александар Вучић. Донео је фискалну консолидацију. Онда је просечна плата била 17.000 динара, сада је већа од 40.000. Ја сам се у то заљубио – рекао је својевремено Момировић.

Иако ниједан тренутак не пропусти да свима стави до знања ко је главни и најзаслужнији, скромност, ипак, није Момировићева највреднија особина. Приметно је колико, осим поређења председника са Јосипом Брозом и краљем Александром, воли да се похвали и својим „историјским подухватима“.

Слушајући његова јавна обраћања, немогуће је не запазити да је све што се тренутно ради и гради диљем Србије историјски важно, баш као што ће и раст грађевинарства 2021. бити историјски подухват.

Инфраструктура се толико брзо гради да ће саграђени путеви и пруге не само спојити Београд и Нови Сад, који ускоро „постају један град“, него ће сјединити, додуше, инфраструктурно, и Србију са Републиком Српском. Лука Богојево постаће „доминантна лука“ на Дунаву, а захваљујући њему и успесима његовог ресора, министар очекује на крају године „историјски резултат“, односно раст у грађевинарству. Раст од 20 одсто у првом кварталу 2021. је „већ импресиван“, а његова амбиција је да у другом кварталу буде удвостручен.

Деонице на ауто-путу ка Црној Гори завршиће се много пре рока, јер време када су се отварања ауто-путева вечито одлагала због проблема и лењих радника, прошло је. Радови које Момировић спроводи на сваком ћошку Србије не само да ће ући у историју по брзини и изграђеним километрима него ће се „гратитељски подухвати изучавати и у уџбеницима грађевинских факултета“ широм света.

– Ово је права победа наше политике, ово је оно што је обећано од 2015. када смо почели да спроводимо фискалну консолидацију, тунел код Чортановаца и вијадукт представљају најсложенији грађевински подухват на читавој деоници пруге од Београда до Будимпеште – казао је недавно.

Повремени ексцеси, попут онога када је разбеснео и свог вољеног шефа, покушавајући да проблем са сељаком забринутим за експропријацију земљишта сакрије тако што ће му поручити да није време за таква питања у „свечаном чину“, а за шта је добио и прву јавну пацку Вучића и наредбу да проблем, без обзира на свечано отварање дела обилазнице око Београда, са забринутим човеком реши, могли би се тумачити као недостатак политичког искуства. То, Момировић, међутим, веома брзо компензује новом одом вољеном председнику, попут оне коју су телевизијске камере забележиле већ у наредном свечаном чину ком су министар и његов идол присуствовали заједно.

– По налогу који сте нам дали, ми ћемо урадити обилазницу око Горњег Милановца, око Пожеге, око Чачка.. и кренућемо и врло брзо ћемо реализовати обилазницу око Ужица. Практично, све кључне градове западне Србије ми ћемо растеретити од теретног саобраћаја. Ако неко мисли да је то мало, ако неко ко нас не подржава није спреман да то похвали, мора да запамти да ће историја то да памти и да историја неће моћи да ћути пред ситуацијом у којој се сада налазимо и пред инфраструктурним пројектима које сада спроводимо – рекао је Момировић, не заборавивши да се извини Вучићу што је себи као министру који је посредно изабран дао право да тако говори пред председником који је биран директно и који је врховни командант оружаних снага.

А ко толико ради и толико се труди, има право и да греши. Нема он времена да поред толико отворених градилишта, али и председникових успеха које ваља похвалити, покаже стрпљенње према радницима или оштећеним гпађанима.

Управо на то би требало и отписати све гафове, грешке и псовке које су се млађаном министру омакле претходних месеци. Као ономад, када су му се, не знајући да га неки злонемернИк снима телефоном, омакле критике и покоја псовка на рачун директора Путева Србије Зорана Дробњака и радника, час их критикујући, час молећи да га не „продају“.

Или када је разбеснео твитер-заједницу објавом поводом пет година од рушења у Савамали:

– Пет година од рушења у Савамали. Слика говори више од 1.000 речи.

Критичари као да су само то чекали, као што и иначе чекају да неискусни министар направи какву граматичку грешку, несувислу „параболу“ поредећи вакцине и долазак метроом са периферије у центар. Као да се њима баш никада није десило да помешају километре ауто-пута са новцем који је за њих потребно издвојити, усхићени док на Б92 објашњавају куда ће пролазити Фрушкогорски коридор, а када ће се завршити Моравски.

Невоља је, међутим, у томе што познаваоци прилика тврде да ни све похвале и удвориштво, ни сва поређења актуелног председника са историјским личностима и честа навођења историјских градитељских подухвата, нису много помогли богатом наследнику брачног пара Момировић, власника модне конфекције Мона, да постане Вучићев миљеник.

Напротив, медији га, када год се покрену писанија о могућим кадровским променама у влади Ане Брнабић, наводе као потенцијалног бившег министра. Додуше, и сам Момировић је такве сумње подгрејао, апелујући на Дробљака да га „не изда“.

Једно је сигурно. Иза његовог министровања једног дана, када се буду сабирали утисци и учинци, можда неће остати километри ауто-путева или брзе пруге – ипак је то превасходна заслуга једног човека – али ће зато забавних клипова и још забавнијих твитова бити у изобиљу.

Како то написа ономад једна твитерашица: „Тома је једини министар за кога ми не пада тешко што му плаћам плату. Он ме бар квалитетно засмејава“ А до пре само неколико месеци могао је да остане упамћен као вредни и успешни наследник својих родитеља.