Прочитај ми чланакПредседнику Владе Војводине и члану Председништва СНС-а Игору Мировићу Телеком Србија је исплатио најмање 192 хиљаде евра за закуп пословног простора у центру Новог Сада, од чега скоро трећину пре него што је пословница уопште отворена. Због сумњи у незаконитост читавог посла тужилаштво је дуго водило предистражни поступак. ЦИНС открива проблеме у поступку, као и да је приликом закупа простора Телеком заобишао процедуру јавне набавке.
Непозната особа пријавила је у октобру 2013. године Агенцији за спречавање корупције (тада Агенцији за борбу против корупције) сумњиви закуп у ком су учествовали јавни функционери. У анонимној пријави пише да је државна компанија Телеком Србија оштећена склапањем уговора о изнајмљивању простора у центру Новог Сада, конкретно пословници у Булевару Ослобођења, једној од најпрометнијих и најважнијих пословних улица у овом граду. Власник простора је функционер Српске напредне странке (СНС) Игор Мировић, а у пријави је изнета и сумња да је у спорном послу помогла Јоргованка Табаковић, данас гувернерка Народне банке Србије, пише Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС).
Jutjub
Мировић и тадашњи директор Телекома Драшко Петровић су уговор склопили у јануару 2008. године на неодређено време, уз напомену да Телеком не може да га раскине пре истека 10 година.
Цена по метру квадратном била је 37,18 евра – укупно две хиљаде евра месечно.
У то време, Јоргованка Табаковић је била директорка Телекомовог Сектора за логистику за територију Новог Сада и других градова Војводине. Мировић и Табаковић су били у Српској радикалној странци (СРС), која је до избора 2008. била део власти у Новом Саду, а Мировић је имао и функцију директора Завода за изградњу града.
Крајем 2010. тадашњи директор Телекома Бранко Радујко је са Мировићем закључио анекс уговора којим је закупнина смањена на 1.700 евра. Радујко, који је почетком године постао директор Управе царина, одбио је да прича са новинарима ЦИНС-а.
Закуп можда и не би деловао сумњиво да Мировићу новац није исплаћиван пре него што су просторије биле спремне за коришћење. Тако је Телеком новац за прву годину закупа (2008) уплатио унапред, а уплате су се наставиле иако је тек у новембру 2010. године, односно скоро три године касније, ова компанија отворила пословницу. На тај начин компанија је Мировићу исплатила 66 хиљада евра (око 6,3 милиона динара) пре него што је уопште почела да користи простор.
Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да је анонимну пријаву пратио двоипогодишњи предистражни поступак и, према оцени стручњака, пропусти у поступању надлежних органа, као и да је приликом закупа простора Телеком недозвољено заобишао Закон о јавним набавкама, чиме се полиција и тужилац нису бавили. Јоргованка Табаковић негирала је за ЦИНС умешаност у склапање посла.
ЦИНС је успео да потврди да је Мировић овај простор издавао најмање до краја 2016. године, чиме је приходовао око 192.000 евра (више од 20 милиона динара). Није познато да ли је пословна сарадња и даље у току, али Телеком Србија није мењала локацију ове пословнице.
Јавна набавка мимо закона
У поступцима закупа пословних просторија постојала је одређена процедура, рекао је за ЦИНС један од бивших директора у Телекому који је желео да остане анониман. Како наводи, спровођени су поступци са погађањем (преговарањем) у складу са Законом о јавним набавкама, за шта је била потребна сагласност тадашње Управе за јавне набавке (данас Канцеларије).
Директор логистике из централе Телекома (Дирекција за логистику) би давао налог својим људима да са колегама из локалног Сектора за логистику, у овом случају војвођанског који је надлежан за Нови Сад, потраже тај простор. Они су чинили такозвану комисију.
Он додаје да је могло да се деси да за потрагу за локацијом нико на локалу не зна, али напомиње да су сви користили знање колега из града у ком се тражи простор и њихово познавање терена.
Тако би локални Сектор за логистику радио припремне радње, на пример распитивао се и проналазио простор, а саму сарадњу уговарала је Дирекција за логистику. Према његовим речима, уколико би неко из Новог Сада учествовао у тражењу простора, ту особу би именовао директор локалног Сектора, на захтев Дирекције.
„Они (локални Сектор за логистику, прим.нов) су служили као нека конекција у том процесу.“
Документација коју је ЦИНС добио из Канцеларије за јавне набавке показује да им се Телеком Србија од новембра 2007. до краја фебруара 2008. године приликом закупа простора више пута обраћала ради примене поступка са погађањем.
Тако су, на пример, у новембру 2007. тражили сагласност (мишљење) да закупе додатни простор у Спортском и пословном центру Војводине (СПЕНС). Исто су учинили и месец дана касније због закупа просторија у Булевару краља Александра у Београду.
Међутим, у случају закупа Мировићевог простора Телеком није то урадио, већ се позвао на члан 111 тадашњег Закона о јавним набавкама који је допуштао изузетак од правила за набавке из области водопривреде, енергетике, саобраћаја и телекомуникација.
Немања Ненадић из Транспарентности Србије за ЦИНС каже да је Телеком и у овом случају био у обавези да примени Закон, односно поступак са погађањем:
„Није постојао правни основ да се примени изузетак из члана 111 зато што се он односи само на набавке у области телекомуникација, а не на све набавке које спроводи Телеком као предузеће“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 29, 2021
