Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
И даље није познато како ће изгледати изборни материјал на Космету и како ће Срби изаћи пред бираче 3. новембра.
Кско ће изгледати гласачки листић на косметским изборима и да ли ће Срби, на свим нивоима, изаћи са јединственом изборном листом, и даље није познато. Јасно је само да ће уколико пред бираче стигну папири са обележјима самопрокламоване Републике Косово, српске власти бојкотовати гласање 3. новембра.
Иако још није познато да ли ће право гласа на предстојећим изборима имати и расељена лица са Космета, познаваоци прилика у покрајини сматрају да ће косовске власти настојати да у локалне изборне спискове упишу што мање Срба, јер се исти списак користи и за парламентарне.
Истовремено, поједини представници Срба на КиМ плаше се да би излазност на северу могла да буде мала.
– Неке странке, попут ДСС и радикала, отишле су предалеко у бојкоту ових избора. Верујем да ће зато бити мала излазност на северу, између 15 и 20 одсто – истиче Оливер Ивановић.
То је за „Новости“ потврдио и директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин рекавши да је за Србију неприхватљиво да гласачки листићи на локалним изборима имају обележја „косовске државности“.
– Уколико не одустану од тога, ми нећемо изаћи на изборе. Да би учествовали у том процесу, Срби не морају да признају државу Косову и не морају да постану држављани „Републике Косово“.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Само под тим условима и без икаквих обележја непостојеће државе, Срби ће прихватити гласачке листиће – рекао нам је Вулин, и додао да ОЕБС, који је задужен за споровођење избора у српским срединама, мора бити статусно неутралан.
И док у приштинској Централној изборној комисији не пристају на промену изборног материјала, мале су шансе и да Срби са севера направе јединствену листу на локалу.
Оливер Ивановић, председник Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“, не види сврсисходност таквог потеза у срединама у којима Срби чине огромну већину.
– Заједничкој листи се прибегава само када постоји опасност да дође до расипања гласова, као што би то био случај за парламентарне изборе у срединама које имају мали број Срба. Овако, неко можда покушава да формирањем заједничке листе провуче или „прогура“ своје људе – сматра Ивановић.
И бивши министар за КиМ Горан Богдановић мисли да јединствена листа није потребна за локалне, већ само за парламентарне изборе.
– Мислим да нам у овом случају не треба једноумност јер ми, ако већ одлучимо да идемо на изборе, морамо као партије представити своје идеје. Морамо изнети програм како да помогнемо српској заједници да ојача, а не да слушамо Београд који очигледно чини све да удаљи Космет од Србије. Такође, СНС и СПС морају јасно да кажу да ли су за косовске изборе, а не да се крију иза заједничке листе – рекао нам је Богдановић.
Међутим, на другој страни, шеф бироа Канцеларије за КиМ Бранимир Стојановић истиче да је формирање једне листе врло важно, јер ће она „бити формирана од поштених људи који су бранили српски интерес“
– У супротном, имаћемо поделу на људе којима је стало до Србије и на оне који су за самопроглашену државу Косово – каже Стојановић.
