Београд — Амбасадор Шведске у Београду Кристер Асп оценио да је Србија апсолутно спремна за формални почетак приступних преговора са ЕУ.

Асп је, такође, изразио уверење да се од Београда неће тражити да призна независност Косова јер то, како је напоменуо, није учинило ни пет чланица Уније.

„Кад погледам Србију, видим земљу која је више него спремна да почне преговоре о чланству. Србија има капацитет за тако сложен процес, мислим да имате компетенцију и да су испуњени сви неопходни критеријуми“, рекао је Асп.

Напомињући да су преговори суштински већ почели пошто је почео процес „скрининга“, шведски амбасадор је, у интервјуу „Недељнику“ приметио да су први састанци прошли „изнад очекивања Европске комисије“. 

„То је доказ моје тврдње да је Србија апсолутно спремна за формални почетак преговора“, рекао је он. 

Асп је изјавио да су постављени критеријуми у добросуседским односима, што се, како је казао, односи на дијалог Београда и Приштине. 

Садашња Влада Србије је, према његовим речима, јасно показала да је спремна да преузме веома тешке и осетљиве одлуке да Србију поведе на пут чланства у ЕУ. 

Он је поновио своје уверење да би било „неразумно“ тражити од Београда да призна независност Косова, јер то није учинило ни пет држава чланица ЕУ. 

На питање шта ће бити уколико те државе признају Косово, Асп је одговорио: „Једина ствар која ће се тражити јесте да Србија одржава добросуседске односе с Косовом“. 

Говорећи о поштовању људских права у Србији, шведски амбасадор је оценио да су закони у тој области солидни, али да њихова примена није потпуна. 

Људска права су, према његовим речима, камен темељац спољне политике ЕУ и значајан део преговора о чланству са Србијом, који ће почети у децембру или јануару, биће фокусиран на ту област. 

„Кад Србија постане пуноправни члан, мораће да примењује законе на исти начин као што се то ради у ЕУ“, рекао је Асп. 

Говорећи о економској сарадњи Србије и Шведске, Асп је изразио очекивање да ће ИКЕА доћи у Србију до краја 2014. године. 

„Често је потребно много времена да страна компанија овде покрене пословање, јер постоје закони који не постоје у другим земљама, што отежава долазак инвеститора, а ту је и проблем корупције“, приметио је он. 

„Чини ми се да је садашња влада одлучна да омогући страним инвеститорима долазак у Србију и да спроведе борбу против корупције. И то је свакако добар сигнал за стране инвеститоре“, закључио је амбасадор Шведске.

Кристер Асп је, говорећи о суђењу власнику компаније „Делта холдинг“ Мирославу Мишковићу, изјавио да су представници те амбасаде без ичијег позива присуствовали суђењу да би сазнали више о правосудном систему Србије, али није коментарисао ток процеса, рекавши да је то посао за суд. 

„Важно је за државу чланицу ЕУ да зна више о правосудном систему државе која треба да постане члан. Функционисање правосуђа биће од велике важности у преговорима (о приступу Унији)“, рекао је Асп у интервјуу „Недељнику“. 

Мишковићев случај је, према његовим речима, важан из више разлога. 

„Важан је зато што обухвата још једну тему која ће се обрађивати у преговорима, пре свега како се Србија носи с борбом против корупције“, објаснио је амбасадор Асп. 

Он је додао да шведска амбасада не прати локална суђења само у Србији, већ и у другим земљама, на пример у Турској, где је Асп претходно био на служби. 

На питање да ли је формирао утиске о процесу, шведски амбасадор је одговорио: „Не. Интересантно је да видимо како ће случај тећи, како ће бити изложени случајеви, за утиске ће бити потребно неко време.“ 

Асп је истакао да није на шведској амбасади да доноси процене, већ да је то посао за суд, пренео је „Недељник“. 

У Специјалном суду у Београду 15. новембра настављено је суђење Мишковићу, његовом сину Марку и власнику „Нибенс групе“ Милу Ђурашковићу. 

Суђење је, поред више десетина новинара, пратила и делегација страних посматрача, који су у судници били на захтев Мишковићеве одбране, као и представници шведске амбасаде у Београду. 

Оптужница терети Мишковића и остале да су од 2005. до 2010. године незаконитим извлачењем новца из путарских предузећа и утајом пореза оштетили путарска предузеца за 16,95 милијарди динара, а буџет за 472 милиона динара. 

Мирославу и Марку Мишковићу и Милу Ђурашковићу на терет се стављају кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву и пореска утаја. За оба дела законом је запрећена казна до 10 година затвора. 

Власник „Делта холдинга“ пуштен је 23. јула из притвора, који му је замењен јемством од 12 милиона евра у динарској противвредности, а које је уплатила његова компанија да би се бранио са слободе.

(Танјуг)

Ознаке: Косово и Метохија, односи србије и косова, Србија, Шведска