Прочитај ми чланакСви смо знали да је промена од 30. августа велика и озбиљна. Али нико није био сасвим сигуран како ће се та промена одразити у очима и свести грађана Црне Горе.
Први утисак је да су црногорски испитаници и даље, готово без изузетка, изразито љубазни и сусретљиви – и у том аспекту практично без премца у региону. Али је овај пут био приметан и одређени замор, нарочито од политичких тема и питања. Генерално, анкетирани грађани Црне Горе у целини делују као неко ко је одрадио, односно иза себе оставио неки велики посао и збацио са плећа неки тежак терет, и сада с правом очекује да га се пусти да мало одахне. Наравно, није и не може бити исто расположење код оних који подржавају победнике и оних који су гласали за ДПС. Али интересантно је да, укупно гледано, ни код оних првих нема превише еуфорије и превеликих очекивања, а ни код ових других много резигнације и жалости због изборног неуспеха. (Наравно, ово се односи само на тзв. „обичне“ грађане, док је расположење у круговима страначких функционера и активиста на обе стране вероватно знатно другачије).
Foto: Screenshot (YouTube)
Заправо, најважнији налаз октобарског истраживања НСПМ јесте то да апсолутна већина од чак шездесет одсто испитаника (59,7) сматра да ће „после избора ствари у Црној Гори да иду у бољем правцу“, док свега 21,5 одсто сматра да ће да иду у горем. И, што је посебно занимљиво, међу том већином налазе се и неки који су 30. августа гласали и за тада владајућу странку. То је поуздан знак да су грађани Црне Горе промену од 30. августа доживели као дефинитивну и, у суштини, добродошлу. И да чак ни они који су против актуелне већине и критични према њеним главним протагонистима не очекују механички повратак на „старо“, нити тај повратак сматрају реалним.
За ширу јавност ће можда најзанимљивије да буде питање: Шта је, по Вашем мишљењу био главни разлог због којег је ДПС изгубио изборе? Испитаници свих оријентација су се на ту тему радо и опширно изјашњавали, али је на крају чак 54 одсто свих испитаника закључило да је за пораз ДПС-а пресудан био „спорни закон о слободи вјероисповјести и сукоб са митрополитом Амфилохијем“. (А на другом месту је „криминал и корупција у врху власти“). И опет је веома интересантно и индикативно да су ова два одговора као главни разлог пораза ДПС-а веома често наводили чак и сами гласачи ДПС, и то у знатно већем проценту од такође понуђених опција „мешање из Москве и Београда“, „Запад га је пустио низ воду“ и слично. А што све опет показује колико је Ђукановићева стратегија играња на „верску“, „националну“ и „геополитичку“ карту у завршници кампање била погрешна и осуђена на пропаст. Односно, није се превише примила чак ни код присталица владајуће странке.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 22, 2020
На питање ко је од политичких личности (дакле, не рачунајући верске лидере и јавне личности) највише допринео успеху опозиције убедљиво највећи број испитаника (и опет укључујући ту и оне из владајуће странке) изјаснио се да је то Здравко Кривокапић (43,7), испред Дритана Абазовића (18,4) и Алексе Бечића (8,2). У другом плану остали су сви други, а пре свега – такође понуђени – лидери ДФ-а, који су, очито, остали жртве негативне кампање којој су годинама излагани (а можда и неких других ствари).
Страначке људе и политичке кибицере увек и пре свега занимају страначки и лични рејтинзи. И они су овде само на први поглед необични, али, заправо, потпуно логични с обзиром на све оно што је малочас речено. У првом плану су, очекивано, лидери и носиоци три победничке листе. А мандатар Здравко Кривокапић је тренутно „херој дана“, који ужива наклоност огромне већине гласача листе коју је предводио, али и доста распрострањено поштовање оних којима је на изборима био главни противник. (То потврђују не само бројчане оцене, него још и више коментари испитаника које објављујемо у прилогу овог истраживања.) Он лично је тренутно највећи политички ауторитет у Црној Гори, а његова странка – уколико би је направио – могла би тренутно рачунати на највећу подршку. И у том смислу се показује основаном асоцијација са Војиславом Коштуницом, чија је популарност такође дословно експлодирала након победе над Милошевићем двехиљадите године, и који је такође словио као умерени и одмерени конзервативац, господин човек, скроман интелектуалац, и у одличним односима са високим црквеним круговима. Али би, можда, узгред речено, управо политичка судбина Војислава Коштунице Кривокапићу требала бити не само ласкаво поређење, него такође и озбиљна политичка опомена.
Мило Ђукановић је, разуме се, и даље битан политички фактор и на отворено питање о томе за кога би гласали на председничким изборима актуелни председник Црне Горе добацује до солидних тридесет одсто. На другом месту је Здравко Кривокапић са 25 процената, а на трећем и четвртом месту су Дритан Абазовић и Алекса Бечић са отпирлике дупло мањом подршком (13 и 12,7 одсто). Но, интересантно је да у директном дуелу „један на један“ сваки од ове тројице поменутих добија Ђукановића са убедљивом, готово двоструком разликом. Што значи да је Ђукановићев ауторитет, с једне стране, још увек знатан, али, истовремено, и веома лимитиран, док му је „коалициони капацитет“ веома близу нули. Другим речима, и то је коначни закључак који следи из овог истраживања: Ђукановић и његова странка се неком озбиљнијем политичком „камбеку“ могу надати само и једино под претпоставком да се тренутно владајућа већина и актуелна лидерска тројка брзо и што жешће међусобно посвађа и поцепа.
После недвосмислене потврде коју су наше процене, анализе и анкете добиле на августовским изборима (мада смо због њих били тешко критиковани од дела про-ДПС медија и резимских НВО) надам се да нема потреба да било кога убеђујемо у њихову објективност и реалност. (Уосталом, и овде у Србији прилично је дуга листа оних који су због неверовања у наше бројке током последњих година и неколико последњих изборних циклуса завршили „испод целзијуса“ и на политичкој маргини.)
Истраживање јавног мњења, наравно, није барометар. А, као што знамо, и барометри – о Ковид тестовима да и не говоримо – могу да погреше. Ипак, као што рекох, готово да нема никакве сумње да убедљиво највећи део црногорских грађана у ОВОМ тренутку даје више него убедљиву подршку новој владајућој већини и њеним политичким лидерима. И да, првенствено, ипак само од њих зависи да ли ће та подршка и та очекивања бити оправдана или изневерена.
Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и бивши народни посланик
