Прочитај ми чланак
Саветник светског имена без чаробног штапића. Строс-Кана стручњаци виде или као украс реконструисане владе; или као човека који ће својим ауторитетом саветовати неопходне резове; или као лобисту за интересе Србије.
Доминик Строс-Кан, како је рекао у Београду, нема чаробни штапић. И да има, тешко да би њиме брзо могао да доведе у ред економију која грца у дефицитима, где је свака трећа особа незапослена, има више пензионера него запослених, а они срећници који раде зарађују 400 евра у просеку. Како за ДW каже Биљана Степановић, уредница „Нове економије“, Строс-Кан не може да измисли нешто што већ није измишљено у економској науци. „Не знам колико Строс-Кан може да помогне, али сигурно не може да одмогне“, каже Степановићева.
Од новог саветника треба очекивати позната решења иза којих ће сада стајати његов великих ауторитет и јаке референце, сматра професор Факултета за економију, финансије и администрацију Михаило Црнобрња. Он верује да за три месеца, током којих ће радити про боно, Строс-Кан може и мора да стекне увид и изађе са основним планом. Биће ту решења која се тичу раста али пре свега уштеде које је годинама саветовао ММФ, а које се односе на смањење непотребних трошкова.
„Као човек који се школовао у иностранству, немам ништа против стране памети. Али код нас није проблем недостатка квалитетних економиста – погледајте само Фискални савет у којем седе све сјајни економисти. Код нас је проблем имплементација, а саветници не могу да имплементирају, него само да саветују. Остаје питање колико ће влада бити спремна и способна за имплементацију онога што Строс-Кан буде предложио“, каже Црнобрња.
Три виђења Строс-Кана
Познаваоци прилика долазак Строс-Кана виде углавном на три начина – као пуку шминку у реконструкцији владе у којој сада седе и директор филхармоније, и најбољи ватерполиста света, и вундеркинд са Јејла, па ето, и прослављени светски економиста Строс-Кан; „Он није насушна потреба“, каже Црнобрња. „То је политичка игра и представљање владе у најбољем могућем светлу да би бирачи видели како власт брине о народу, како они које имамо нису довољно добри и како наша власт тражи најбоље.“
Други, попут Биљане Степановић, верују да је бивши шеф ММФ-а „кишобран“ за непопуларне, али неопходне мере које следе. Он би у том смислу могао да буде нека врста телохранитеља, пре свега младом министру финансија Лазару Крстићу који је наишао на зид Јована Кркобабића. „Једно је ако Крстић каже да нешто мора да се уради – он ће одмах бити дезавуисан као млад и неискусан, и ту би било напада не само из опозиције него и из саме владајуће коалиције. Али када дође Доминик Строс-Кан који је био председник ММФ-а, који би био председник Француске да није имао приватну аферу, човек који непобитно зна економију – онда он може политички да помогне Вучићу и да послужи као алиби за непопуларне мере. Тешко да ће неко моћи да каже да ни Строс-Кан не зна економију“, сматра Степановићева.
Треће могуће тумачење Строс-Кана је виђење њега као човека са подебљим телефонским имеником и јаким везама у свету. Биљана Степановић међутим подсећа да он није званично ангажован као лобиста Србије, него као саветник, „па је питање колико ће хтети да користи своје контакте“. Михаило Црнобрња сматра да ће, без обзира на своју званичну функцију, Строс-Кан бити користан и за повезивање Србије са страним агенцијама и појединим владама.
Његовом угледу, сматра Црнобрња, нису превише нашкодиле сексуалне афере. Са собарицом њујоршког хотела некако се нагодио, али га следеће године вероватно чека суђење у домовини због наводног организовања бунга-бунга журки берлусконијевског типа и подвођења девојака. „Немам утисак да је његов имиџ много пропао, осим што је уништен као политички кандидат. У Француској је малтене ноблес имати швалерку. Није његов сексуални прекршај толики коликим га представљају Американци који су, знамо, прваци света у дуплим стандардима“, каже овај економиста.
Ко ће то да плати?
Строс-Кан је као саветник ангажован у више фирми, па је и питање колико ће времена посветити Србији. Црнобрња мисли да ће бити по систему „колико пара толико музике“, а и даље је нејасно ко ће ту музику да плати. Шкакљиво би било, каже професор, да саветник владе зарађује двадесетак хиљада евра месечно из буџета, док министри имају око хиљаду евра. „То би били двоструки стандарди запошљавања, које би налогодавци тешко могли да објасне.“ Као могућа опција помињу се и приватни финансијери.
Управо се то не допада Биљани Степановић која тврди да саветника државе мора да плаћа држава из буџета. „Демагогија је да Србија нема пара за Строс-Кана. Више вреди један човек који зна посао и има светске контакте. Њега можете да плаћате и 20.000 или 30.000 евра. Он вам је вреднији од силних чиновника, њихових службених аутомобила, возача, секретарица, разних агенција и људи за које уопште не знамо шта раде, а само знамо да су нам трошак“, закључује Биљана Степановић. Она такође као чисту демагогију види и изјаву самог Строс-Кана да је дошао јер воли Србију. „У такву врсту мотивације не верујем“, каже наша саговорница.
(Dw.de)
