Прочитај ми чланак
Покрет Двери једини нуди конкретне примере економске сарадње између Србије и земаља Евроазијске уније, што не само да нико није понудио, већ слични предлози нису постојали ни за Европску унију.
Машинска индустрија
Велики потенцијал лежи у области машинске и металопрерађивачке индустрије. И поред значајне сарадње и велике међусобне трговине Русија, Белорусија, Казахстан и Украјина увозе од 70 до 90% производа машинске индустрије од трећих земаља. Увози се широк спектар машинских производа од разних алата преко машина за паковање до сложених рударских и грађевинских машина.
На нивоу Евроазијске уније донета је заједничка политика о значајној обнови, повећању капацитета и стварању међусобно уклопивих производних ланаца са циљем да се што већи део потребе за овим производима задовољи производњом у чланицама уније. Предвиђена је куповина модерних, адаптивних производних линија како би се премостио заостатак у технологији али и значајна улагања у сопствени научно технолошки развој у овој области. И Србија у огромној мери увози производе машинске индустрије. И Србија треба да у што већој мери замени увоз сопственом производњом. Машинска индустрија је сконцентрисана у мега региону у граничном појасу Русије, Белорусије и Украјине. Део овог региона су Краснодарски крај и Ростовски округ који су пловним путем преко Дунава и Црног мора најближи Србији. Све ово отвара одређени потенцијал за предузећа попут фабрике Прва петолетка из Трстеника, Иво лола Рибар из Железника, 14. Октобар из Крушевца, Петар Драпшин из Новог Сада, Фабрике резних алата из Чачка и сл.
Производња вагона и железничких средстава
Русија и државе Евроазијске уније стратешки обнављају и модернизују железничку инфраструктуру која је од суштинске важности како за што јефтинији унутрашњи транспорт робе и путника тако и за повезивање Европе са динамичним регионом јужне Азије. Зато није случајно што је Русија дала кредит Србији за овнову железничке инфраструктуре. Према подацима Евроазијске развојне банке последњих година потражња за теретним вагонима у земљама чланицама и кандидатима за Евроазијску унију је порасла на готово 100.000 јединица годишње. Домаћи произвођачи могу да подмире само две трећине ове тражње. Евроазијска развојна банка је помогла затварање финансијске конструкције за инвестицију у изградњу фабрике модерних вагона поред Санкт Петербурга као и фабрике специјализованих вагона у месту Осиповичи у Белорусији. И поред тога домаћа понуда и даље неће моћи да задовољи тражњу због сталне потребе за заменом постојећих вагона модернијим, и дугорочне модернизације железничких капацитета. То говори о потенцијалу за производњу вагона и транспортних контејнера у Србији. То је у ствари додатни потенцијал јер постоји и основни, сопствени потенцијал у самој Србији која жели да обнови индустријску производњу па ће самим тим временом расти потреба за теретним и специјализованим вагонима. У наредним фазама потенцијал се може потражити и на светском тржишту. Све ово ствара одређени потенцијал за предузећа попут Фабрике вагона из Краљева и фабрике Гоша из Смедеревске Паланка. Развој железничког транспорта отворио би потенцијал за обнову предузећа Желвоз из Смедерева.
Производња транспортних средстава
Због погубне примене колонијалног економског модела, либерализације увоза и обесмишљавања домаће производње предузеће ФАП из Прибоја и његови подизвођачи су доведени до руба пропасти. Тиме је практично угрожен град Прибој и шири регион. Покрет Двери види потенцијал за опстанак и обнову ове фабрике из угла промене економског модела и Евроазијских интеграција. Сматрамо да стратешког партнера за ову фабрику треба потражити у Русији или Белорусији међу великим произвођачима камиона и специјализованих возила за цивилне и војне потребе. Сматрамо да је стратешки партнер битан ради модернизације производње и обезбеђења приступа великом тржишту Евроазијске уније. Ради привлачења стратешког партнера покрет Двери ће се залагати за обезбеђивање значајне домаће тражње кроз куповину аутобуса, ватрогасних возила, возила градске чистоће од стране општина и других јавних служби. Због важности обнове и модернизације производње у овом предузећу покрет Двери ће се по потреби залагати за увођење изузетка из унифицираних царинских стопа према трећим земљама како би се увођењем одговарајућих царина заштитила производња ове фабрике. Царинска унија подразумева да се одређени, мањи број производа може изузети из заједничких хармонизованих царинских стопа.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Шта Србији може донети Евроазијска унија (1)
Због потребе за транспортом робе преко Дунава и Црног мора покрет Двери види велики потенцијал у обнови бродоградилишта и повећању производње бродова. Покрет Двери се залаже да држава покрене посебан програм стимулисања производње и коришћења бродова у сврху транспорта робе до Русије и Евроазијске уније.
Производња пољопривредних машина
Државе чланице Евроазијске уније су велики произвођачи и извозници појединих пољопривредних производа. Евроазијска развојна банка има посебан програм за улагања у аграрни сектор поготово за изградњу инфраструктуре, формирање већих пољопривредних комбината, развој и набавку аграрне опреме и пољопривредних машина високог капацитета, обезбеђивање ликвидности у време сетве и жетве. Финансирају се и пројекти за изградњу заједничке транспортне инфраструктуре на железници и у лукама као и за развој аграрног тржишта кроз стварање заједничких робних берзи ради повољнијег пласмана на трећим тржиштима. Све ово се уклапа са потребама Србије која треба да повећа и обнови пољопривредну производњу.
По производњи пољопривредних машина позната је Белорусија па покрет Двери сматра да тамо треба тражити стратешке партнере за обнову предузећа попут ИМТ-а и ИМР-а из Београда и њихових погона по Србији. Ова сарадња би могла почети кроз склапање одређених производа за потребе тржишта Србије и региона, док би се у каснијим фазама могла освајати производња одређених делова и развој нових производа. Масовнија тражња за појединим пољопривредним машинама би се могла обезбедити кроз посебне државне програме и субвенције за обнову и повећање пољопривредне производње. Кроз такве програме би произвођачи пољопривредних машина и опреме могли давати робне кредите који би се отплаћивали из гарантованог откупа пољопривредних производа од стране постојећих и нових пољопривредних комбината који би учествовали у програму уз одређене државне гаранције. Паметна аграрна политика уз потенцијале које пружа Евроазијска унија би пружила добру основу за обнову пољопривредних института и сопствених капацитета за производњу ђубрива.
Рударство и металургија
Стратегија развоја економије Русије, индустријске политике на нивоу Евроазијске уније, нова оријентација Србије ка реиндустријализацији и Евроазијској унији дугорочно отварају перспективу за секторе рударства и металургије јер је то основа за производњу осталих индустријских грана. Тако на пример обнављање производње вагона и наменске индустрије повећава домаћу тражњу и за производе железаре у Смедереву која би са додатном тражњом из војне индустрије могла лакше да пронађе стратешког партнера из Евроазијске уније.
За поједине руднике и металуршке комбинате који тренутно пропадају или таворе постоји значајан број предузећа и комбината у Евроазијској унији који би могли бити стратешки партнери који би могли обезбедити модернизацију производње, пласман кроз повезивање у производне ланце на нивоу уније и пласман на светском тржишту. Евроазијска развојна банка има посебан програм за кредитирање пројеката из области рударства и металургије са циљем поспешивања интеграционих процеса, повећање економских веза између држава чланица, субституције увоза и реиндустријализације. Све то отвара одређени потенцијал и за предузећа попут Магнохрома из Краљева или Рудника мрког угља Ресавица.
Наменска индустрија
Двери се залажу за обнову војне индустрије ради повећања капацитета обрамбених средстава. Кроз чланство у ОДКБ желимо да обезбедимо чврсту везу са војно индустријским сектором у Русији како би се обезбедила могућност за модернизацију и извоз на светском тржишту. На тај начин бисмо обезбедили тражњу за производима наменске индустрије. Исто тако кроз приступање видимо велики потенцијал за значајну обнову рада војних и цивилних института.
Висока технологија и научно технолошки развој
У стратегији развоја економије Русије коју је направила група угледних академика и економиста предвиђена је пре-оријентација Русије и Евроазијске уније ка економији знања. То подразумева значајна улагања у истраживачке и развојне пројекте у областима високих технологија који би имали за крајњи циљ унапређење привреде. Ова стратегија је почела да се остварује кроз изградњу иновационог центра „СКОЛКОВО“ у коме се смештају државне и приватне компаније и институти, откупљују патенти и фирме из Силицијумске долине и широм света како би се надокнадио технолошки заостатак у појединим областима. Покренута је изградња заједничког руско-казахстанског техно парка „НОСФЕРА“ и важни пројекти високо технолошког образовања као што су ’Евроазијски иновативни салон Никола Тесла“ и „Евроазијска иновативна вишестепена техничка школа Столипин“.
Покрет Двери се залаже за обнову института и научно технолошког развоја на факултетима у Србији, усаглашавање наставног програма у средњим школама и факултетима те напуштање погубног тзв. болоњског система образовања.
Тако би се Србија могла лакше уклопити у научно развојне пројекте на нивоу Евроазијске уније са циљем да се и код нас попут Казахстана отвори одговарајући иновациони техно парк чије би се резултати истраживачког могли применити у привреди. Покрет Двери ће се заложити за што веће издвајање из буџета за обнову научно технолошког развоја и поспешивање сектора високих технологија. Залагаћемо се за покретање посебног финансијског програма за повратак наших научних радника, истраживача, инжењера и менаџера са искуством из области високих технологија како би се што пре надокнадио заостатак који је потребан за обнову овог веома важног сегмента. Приступање Евроазијској унији и овакав приступ научно истраживачком раду и високим технологијама отворио би перспективу за постојећа и нова предузећа из области информационих и комуникационих технологија. И поред тога што је овај сектор заслужан за значајан део српског извоза сматрамо да се он не може довољно и на одговарајући начин развити без јаких послова на домаћем тржишту и ширем тржишту Евроазијске уније. Њихов стабилан раст могу обезбедити само дугорочни, стабилни пројекти које може финансирати само држава и наднационална структура попут Евроазијске уније.
Перспектива
Постоји перспектива за обнову сарадње, склапање послова, пласман постојећих производње и обнову капацитета у бројним другим секторима попут нафтне индустрије, петрохемије, прехрамбене индустрије, енергетике, фармацеутске индустрије, грађевинарства, инжињеринга и сл. о чему ћемо писати неком другом приликом. Постоји и могућност за кофинансирање изградње важних инфраструктурних пројеката попут путева, железничких пруга, електрана, система за наводњавање и сл. Тржиште Евроазијске уније је за једноставно толико велико у односу на постојеће капацитете у Србији да може уз одговарајућу развојну политику у обезбедити дуг и стабилан раст производње, бруто друштвеног производа, и буџетских прихода. Све то може довести до повећања запослености и побољшања материјалног положаја грађана Србије.
(Двери)
