Прочитај ми чланак

СРПСКО-ХРВАТСКИ РАТ санкцијама

0

Влада Србије одлучила је у четвртак да забрани улазак у земљу хрватском министру одбране Дамиру Крстичевићу, као одговор за раније изречену забрану уласка у Хрватску његовом српском колеги Александру Вулину.

Загребачки „Вечерњи лист“ пише, позивајући се на изворе из владе, да ће Хрватска као контрамеру повући свог амбасадора из Србије на консултације.

„Ако они повуку амбасадора, и ми ћемо“, рекао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић за руску агенцију „Спутњик“.

Ово је само најновија епизода у серији санкција за функционере суседних држава, што већ постаје нова мода у земљама Западног Балкана.

Почело је са директором Канцеларије за Косово и Метохију Марком Ђурићем, коме су 26. марта косовске власти забраниле долазак на састанак са председницима српских општина у северној Митровици.

Ђурић је ипак нашао пут до Митровице, након чега су га специјалне јединице косовске полиције уз прекомерну употребу силе привеле, а затим је прекршајно кажњен и протеран.

Овај инцидент изазвао је ново затезање односа Београда и Приштине, а на одмазду није требало дуго чекати.

Српска гранична полиција задржала је средином априла Авнија Арифија, шефа кабинета косовског премијера Рамуша Харадинаја, који је на позив једне невладине организације требало да учествује на регионалној конференцији у Београду.

Иако је Арифијев пут у Београд био уредно најављен, косовски функционер је држан осам сати у станици, након чега је без објашњења враћен назад.

Случај Вулин

Затим се у игру убацила Хрватска, која је на наговештај да би српски министар одбране Александар Вулин могао да се појави на службеној комеморацији у Јасеновцу истом поручила да није пожељан.

Вулин је одвратио да неће хрватски министри, него он лично и „врховни командант Александар Вучић“ одлучивати хоће ли он ући у Хрватску, након чега је формално постао „персона нон грата“, то јест забрањен му је улазак док се не одлучи другачије.

Сви гранични прелази добили су упутство да врате Вулина уколико покуша да уђе, а полиција да га приведе ако, попут Ђурића, илегално пређе границу.

Вулин је, иначе, трећи политичар и други Србин који се нашао на хрватској „црној листи“.

Први је био шведски политичар Карл Билт, кога је покојни хрватски председник Фрањо Туђман 1995. прогласио непожељним јер је критиковао акцију „Олуја“.

Пре две године, улазак је забрањен и лидеру Радикала Војиславу Шешељу, након што је најавио да ће доћи у Загреб на кафу у „Градској кавани“ (која се, успут буди речено, одавно не зове тако него „Јоханес Франк“).

Повуци-потегни

Засад се не зна да ли ће дипломатски рат измењу Србије и Хрватске ескалирати, или ће се за који дан ствари вратити у нормалу.

„Све је то једна потпуно непотребна спирала показивања мишића и тренирања државности“, каже за ББЦ стручњак за спољну политику Милан Крстић.

Крстић, који је асистент на Факултету политичких наука на Универзитету у Београду, сматра да ипак неће доћи до ескалације.

„Овом врстом мера лидери стичу поене у јавности, али дугорочно је ипак свима у интересу да односи у региону буду што бољи“, каже он.

Крстић примећује да се наизменична затезања и опуштања односа између Београда и Загреба постала готово ритуална.

„Прво дође до погоршања, па онда буде покушај помирења и тако укруг. Нема напретка, али бар све остаје на вербалном нивоу“, каже.

Још једна добра ствар је што, бар засад, грађани који нису чланови владе или лидери политичких странака могу без много формалности да иду куда хоће.

Извор: danas.rs

Ознаке: ,