Прочитај ми чланак
Борба за очување Косова и Метохијe у саставу Србије није краткорочно питање, и не може се решити преко ноћи, а посебно не у мандату ове Владе Србије.
Полазна основа свих разговора у вези са Косовом и Метохијом јесте агресија НАТО на тадашњу СРЈ 1999. године, која као резултат има окупацију дела територије Србије, етничко чишћење Срба и неалбанаца са простора Косова и Метохије, и тренутно стање са којим се не миримо.
Одбацујемо идеју тзв. поделе Косова. Свака таква идеја је подметачина српском народу, са којом се он никада неће и не може се помирити. Превара је свако помињање било какве сатисфакције за губитак Косова и Метохије, била она кредитно-финансијска, добијање датума за почетак преговора о приступању Европској Унији, у виду контроле над севером Покрајине или слично. Ово је класичан тројански коњ подметнут српском народу у циљу пристајања на легализацију окупације Косова и Метохије. Дакле, било какво упоређивање косметског питања са било којим другим актуелним политичким питањем или проблемом је недопустиво, будући да је питање Космета као неотуђивог дела Републике Србије ексклузивно и највише државно питање, а не тренутно политичко питање које је могуће решити политичким прагматизмом.
Све околности у вети са преговорима око Косова и Метохије морају бити изнете пред јавност, и не може се приступити никаквим даљим преговорима без јавно прокламованих циљева, као што је то била досадашња пракса. Благовремена и истинита информисаност српског народа по питању Косова и Метохије, а у вези са државним плановима и стратегијом, представља реализацију изборног обећања актуелне политичке гарнитуре на власти, па сматрамо да за српски народ не може постојати било каква тајна политика према Космету. У том смислу је неопходно и јасно и прецизно изјашњење Владе по овом питању, јер је председник Републике са својиом платформом већ иступио пред јавност.
Тражимо одговорност за све оне који су у претходних 13 година, као државни службеници или функционери, радили против националног и државног интереса Србије и за стране или личне интересе све учинили да изместе Косово и Метохију из суверенитета Србије.
С обзиром на горе наведене циљеве, Устав и на међународно право (1) у свим разговорима који се тичу Косова и Метохије може бити речи само о територијалној целовитости и неповредивости граница Србије, а никако о некаквој неповредивости територије Косова.
Сви разговори морају бити у оквиру међународног права и Устава Србије. Угаони камен разговора мора бити Резолуција 1244. Недопустиво је да се српски званичници не позивају на ову резолуцију, или на Повељу УН, а као главну обавезу истичу правно ништавне преговоре из Брисела. Србија мора да престане да примењује све оно што је, на штету српских интереса, договорио режим Бориса Тадића.
Морамо правилно одредити све учеснике овога конфликта. Ако знамо да су водеће земље ЕУ и САД извршиле агресију на српски народ, најпре у Храватској и Босни, а потом и на СРЈ 1999., ако знамо да су њихови војници окосница окупационих трупа, а да су ове земље креатори квази независности Косова, онда оне никако не могу бити посредници у разговорима о проблему Косова и Метохије, нити пак некакви стубови наше спољне политике. Морамо раскрстити са евроунјатским заблудама, јер је то предуслов за очување Косова и Метохије, али и за опстанак српскога народа и државе у целини.
Једино место за будуће разговоре о Косову и Метохији може бити Савет безбедности Уједињених нација. Ту Србија има два савезника, Русију и Кину, и стога би хитно требало прекинути било какве састанке и разговоре у Бриселу, јер ЕУ није неутрални посредник, већ заинтересована страна у спору.
Перспектива решавања питања Косова и Метохије
Посебно наглашавамо да је борба за очување Косова и Метохију у саставу Србије није краткорочно питање, и не може се решити преко ноћи, а посебно не у мандату ове Владе Србије. Питање КиМ не може се везати за једну владу, једног политичара, коалицију на власти или генерацију политичара. Косово и Метохија је суштинско питање постојања српског народа и државе, и као такво прожима све генерације, и прошле и будуће. Самим тим актуелна гарнитура политичара нема право да се поставља као једина надлежна за решавање овог виталног питања слободе за српски народ. Стога сви који пожурују „решење“ питања Косова и Метохије то раде из лоше намере и на штету интереса Србије. Сасвим супротно аргументима да треба што пре решити овај проблем, Србија треба да замрзне конфликт, јача и чека, а за то време сачува српски народ и институције на КиМ.
Не журити у договоре по питању Косова и Метохија – данас би требало да гласи спољно-политичка оријентација Србије. Време коначно почиње да ради за српске националне и државне интересе. Спонзори тзв. независности Косова су све слабији, а земље које подржавају Косово и Метохију у саставу Србије све јаче, на свим плановима. Србија треба да јача на свим нивоима и чека надолазеће светске геополитичке промене које ће ићи на руку повратку суверенитета државе Србије над Косовом и Метохијом.
Дубоко је погрешно и недостојно озбиљне политике и озбиљних државника решавање вековног проблема Косова и Метохије повезивати са некаквим датумима, преговорима о чланству, инвестицијама и обећањима. Носиоци јавних функција не смеју да шире дух пораза, да говоре да је Косово изгубљено, већ напротив, да стално одржавају одбрамбени дух и пламен наде код народа. Такође, путем просвете, културе и медија, мора се стално ширити свест о значају Косова и Метохије, и развијати национална визија да ће се Косово и Метохија кад-тад у потпуности вратити у окриље Србије.
Ово ће бити главна мера провере озбиљности српског народа и државе у 21. веку. Политичари који не умеју, не смеју или не желе из било ког разлога да бране Косово и Метохију у саставу Србије неће одбранити нити један други српски национални, привредни и државни интерес Србије, под истим изговорима.
Задатак државе према Косову и Метохији
Главни задатак и напор државе Србије мора бити у правцу заштите и опстанка српског становништва и државних институција на КиМ. Мора се обезбедити безбедност за сваког Србина, неалбанца и држави Србији лојалног Албанца свим ресурсима којим Србија као држава располаже. Србија мора свим силама да побољша и њихов економски положај, омогући здравствену заштиту, функционисање свих институција – локалне власти, просвете, судства, као и максималну интеграцију у уставно-правно-политички и друштвени простор Србије. Потребно је улагати средства која им омогућавају живот – у инфраструктуру, здравство, економску самоодрживост (улагања у пољопривреду, занатство, мала и средња предузећа, задругарство свих врста, обавезан откуп српских производа са КиМ…). Једна од тих изузетно важних мера је и омогућавање несметаног функционисања тзв. алтернативних прелаза на КиМ.
Никако се не сме дозволити занемаривање српске популације која живи јужно од Косовске Митровице и која је бројнији део српске заједнице на Косову и Метохији. Њој је нужно посветити појачану пажњу. Мора се обезбедити заштита српске духовне и културне баштине на КиМ, као и заштита српских економских интереса и имовине на Косову и Метохији. У том правцу потребно је пред домаћим и страним институцијама предузети све неопходне радње у спречавању и санкционисању отуђивања и узурпације националних ресурса и добара који се налазе на КиМ.
Колико је битно не журити у договорима о Косову и Метохији, толико је битно убрзати дипломатске и медијске активности у светској јавности у циљу обнародовања етничког чишћења које се спроводи над Србима са Косова и Метохије последњих 100 година. Потребна је знатно појачанија дипломатска и спољно-политичка активност државе Србије у циљу обезбеђивања што ширег броја савезничких земаља за ову историјску борбу српског народа за очување Косова и Метохије у саставу Србије.
Ова историјска борба која траје вековима основа је одбране права српског народа на Балкану на своју слободу и државу. Одустајање од ове борбе значило би одустајање од сопствене слободе и државе. То није и не може бити жеља ниједне генерације Срба, јер без слободе и државе нема мира, сигурности и благостања за српски народ на овим просторима. Зато ова Платформа о Косову и Метохији истовремено означава и српски национални програм и одбрану комплетног националног и државног интереса српског народа у 21. веку.
Ного Срђан члан УО Двери
