Прочитај ми чланакДаља задуживања Србије – између осталог за сервисирање дугова „Србијагаса“ и наставак радова на путу Појата-Прељина – стигла су данас на дневни ред Скупштине. Ако буду изгласана (а био би преседан да не буду), у једном дану на укупан дуг додаћемо још 1,9 милијарди евра.
На дневном реду ванредне седнице Скупштине Србије између осталог налазе се предлози уговора о додатном задуживању и гаранцијама које Влада Србије даје јавним предузећима.
Према подацима објављеним на порталу српског парламента, држава ће се само код кинеских банки задужити чак 745 милиона евра.
Један кредит Србија узима од Export-import банке. Та позајмљена средства би се користила за Пројекат изградње брзе саобраћајнице на релацији Нови Сад-Рума, од стране „Фрушкогорских коридора“.
Други кредит Србија узима од „Кинеске банке“, огранка из Мађарске.
И ту се списак не завршава.
Држава ће такође бити гарант кредита који ЈП Србијагас узима од неколико банака. Реч је о износу од чак 150 милиона евра.
Држава ће узети и пројектни зајам од Банке за развој Савета Европе, за реализацију Центра за обуку за дуално образовање и то у износу од 20 милиона евра.
Мултилатерална агенција за гарантовање инвестиција биће још један зајмодавац, а кредит од чак 400 милиона евра искористиће се за финансирање одређених грађевинских услуга од стране компаније „Bechtel Enka UK Limited“, као и за потребе привредног друштва „Коридори Србије“, у вези са даљом изградњом коридора аутопута Е-761, деонице од Појата до Прељине.
Још неки од милионских зајмова који ће бити одобрени у само једном дану, биће искоришћени за пречишћавање отпадних вода централног канализационог система Београда, реализацију програма чврстог отпада, као и за реализацију друге фазе Програма за отпорност на климатске промене и наводњавање у Србији.
Зашто држава бира кинеске банке?
Према речима економисте Горана Радосављевића, кредитне камате су тренутно свуда ниске, па тако код Кинеза износе 2 до 3 одсто.
„Ипак, задужење код Европске инвестиционе банке је 0,5 одсто, чак и ниже од тога. Ако се питате зашто се онда задужујемо у кинеским банкама, објашњење је једноставно – не постоји контрола билатералног задуживања, они су спремни да дају новац за шта год је потребно“, објашњава Радосављевић.
Како наш саговорник наводи, други разлог за задуживање у кинеским банкама су такозвани „робни кредити“ јер давањем новца учествују у директној градњи онога што је разлог позајмице.
„Са ове стране, држава добија могућност да не мора да излази на тендер, не мора да поштује Бог зна какве законе, провизија може лако да се наплати и генерално је лако управљати тим новцем – нико вас не пита шта са њим радите“, каже Радосављевић.
За разлику од кинеских, када се задужујете код великих светских институција, процес је много комплекснији. Према речима саговорника нашег портала, осим што тада морате да идете на јавне тендере, контроле су комплексније.
„Овакви кредити јесу јефтинији, али држави очигледно не одговара да се овако задужује“, каже Радосављевић, додајући да се сада, за готово све инфраструктурне пројекте, задужује на истоку.
Како објашњава, на западу се, осим контрола потрошње кредита, захтевају и неки други услови, који се углавном тичу демократије, а држава очигледно није спремна да се тиме бави.
„Исто је као када се грађани одлучују за кеш кредите, а не неке друге. Када узимате кеш кредит, не питају вас ништа докле год враћате дуг“, објаснио је за крај Радосављевић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 1, 2022
