Прочитај ми чланакЗа Београд неприхватљиво да мења своје законе на захтев међународног суда. Министар правосуђа Никола Селаковић: Скрећу пажњу јер нису испунили сврху због које су основани
ЗАХТЕВ Хашког суда да Србија измени свој закон, како би могла да изручи троје радикала, у нашој влади протумачен је као покушај притиска, па је порука Београда: домаћи прописи се неће мењати!
После оваквог одговора, хашки суд могао би да се обрати свом оснивачу – Савету безбедности, да и он „подметне леђа“ поводом њиховог захтева, али у дипломатским круговима се процењује да би се светска влада око тога тешко усагласила.
Министар правде Никола Селаковић рекао је јуче да је потпуно неприхватљиво да се закон мења на захтев Трибунала и да таква пракса није забележена:
– Не сећам се да је тако било са Француском или неком другом државом. Наш Закон о сарадњи са Трибуналом донет је у сарадњи са њиховим представницима. Од њих смо тражили и да нам се предмет уступи, чиме смо показали добру вољу. Хаг покушава да скрене пажњу на себе јер му истиче време и није испунио сврху због кога је основан, а то је успостављање међународне правде.
Једна од троје чланова СРС чије изручење Трибунал тражи због непоштовања суда, Вјерица Радета, каже нам да је налог Хага неприхватљив за једну суверену државу. Она не верује да би владајућа већина била спремна да се упусти у измену прописа:
– У супротном, то би значило да захтеве могу да нам шаљу и удружења голубара из Велике Британије. Међутим, и сам захтев Хага говори колике су тамо незналице. Све и да се закон измени, он не би могао да се примени ретроактивно. Могао би Хаг да поново тражи изручења, али правоснажна пресуда по том њиховом захтеву већ постоји, а поступак по истом основу не би могао да се понавља.
У могућност да Београду „наредба“ стигне и са Ист Ривера, некадашњи амбасадор при УН Владислав Јовановић сумња, јер сматра да првенствено Русија не би „прогутала“ исполитизован мамац, пошто је очито да Трибунал излази из круга правосудне делатности.
Он претпоставља да у позадини хашког захтева стоје политички мотиви: да се Београд прикаже као некооперативан и да се на унутрашњој сцени додатно помрсе конци. Јер, каже, сви су свесни осетљивих односа између СРС и владајућих партија.
ЕУ НЕЋЕ КОПИРАТИ ЗАХТЕВЕ
Није реално укључивање захтева Трибунала међу услове у преговарачко поглавље 23 Србије са ЕУ – каже за „Новости“ Бојан Милисављевић, професор међународног права. – Већ се зна о чему ће се преговарати у оквиру њега и шта се све очекује од Србије у смислу прихватања тековина ЕУ, а сарадња са Трибуналом је независна обавеза наше државе.
