Прочитај ми чланакМлади кошаркаши Србије су знали с ким да поделе радост због злата.
Са једне стране – загрљаји младих кошаркаша Србије и Црне Горе који заједно славе златну медаљу. Са друге стране – размена оштрих речи Београда и Подгорице због присуства црногорског војног аташеа на хрватском обележавању годишњице акције „Олуја“.
Томе се могу додати тврдње патријарха Иринеја да је положај Срба у Црној Гори данас лошији него у Независној држави Хрватској, а да је Српској православној цркви горе него у Османском царству, изречене за подгорички „Дан“.
Зато се поставља питање шта је права слика односа Србије и Црне Горе данас – заједничка радост младих људи или дипломатске свађе делова политичких елита.
Некадашњи амбасадор Србије у Подгорици Зоран Лутовац за ББЦ на српском каже да су оба догађаја – огледало односа две државе.
„На једној страни имамо спољнополитичко удаљавање, а на другој изразиту блискост грађана две државе.
Та блискост постоји не захваљујући добрим билатералним односима, него упркос оваквим односима какви јесу.“
Србија и Црна Гора дипломатске односе званично су успоставиле 22. јуна 2006. године, након што је Црна Гора на референдуму изгласала напуштање Државне заједнице Србије и Црне Горе.
Слика прва – млади кошаркаши
Спортска хала „Арена“ у Риги била је поприште финала Европског првенства за кошаркаше до 18 година.
С једне стране, домаћини Летонци и подршка готово седам хиљада навијача.
С друге стране, млади кошаркаши Србије иза којих стоје гласови петнаестак момака са црногорским грбом на мајицама, репрезентативцима чији је тим испао из такмичења нешто раније.
Када је одсвирала финална сирена, а Србија славила резултатом 99:90, њени играчи кренули су у загрљај црногорским кошаркашима.
„Супер однос имамо и мислим да је то нормална ствар и да тако треба да буде увек.
Са обе стране“, рекао је за Спортски журнал најбољи играч првенства Марко Пецарски.
Зоран Лутовац каже да су односи међу грађанима две државе толико испреплетани да ни политичари не успевају да их покваре.
„Ти џепови нормалности остају толико јаки да се не могу ни медијски спиновати, а нека будућа власт у Београду или Подгорици могла би да их искористи да гради нове односе две државе.“
Слика друга – обележавање годишњице „Олује“
На Книнској тврђави, под хрватском шаховницом, окупили су се по 23. пут високи државни и војни званичници, гости и дипломате.
Међу њима, у свечаној униформи црногорске војске, нашао се и Иван Машуловић, војни изасланик одбране при амбасади у Загребу.
Због тога је одмах стигла порука српског министра одбране Александра Вулина, иначе задуженог за оштре речи ка суседима.
„Волео бих да чујем од представника црногорске државе и војске да кажу чему су се радовали и чему су се обрадовали када су били на тој великој прослави, да кажу којем су се протеривању обрадовали и да нас подсете, или да подсете себе, да су они били део те заједничке државе у време када је тих 250000 људи дошло баш у земљу коју су и они чинили.“
Уследио је одговор у виду писаног саопштења Министарства одбране Црне Горе.
„Он није био у Книну да прославља било чије победе или поразе, нити страдања било ког народа, како се то злонамерно жели инсинуирати.
Та реторика и смештање овог безазленог цивилизацијског чина у контекст сулудог рата 90-тих, не приличи 20-им годинама овог века, новом времену у којем су и Црна Гора и Србија земље кандидати у преговарачком процесу са ЕУ.“
Размену саопштења пратили су и текстовисрпских медија у Београду, који већ у наслову оштро официра црногорске војске, а репортери одлазе и у село одакле Машуловић потиче.
Коначно, ироничну тачку, или зарез, на расправу је ставио председник Србије Александар Вучић.
На конференцији за медије за коју је најављена тема била питање Косова, Вучић је на новинарско питање о улози Машуловића одговорио – иронично.
„Хвала вам, пријатељи“.
Александар Вучић, у то време председник Владе Србије, био је домаћим црногорском премијеру Душку Марковићу приликом последњег сусрета у Београду
Некадашњи српски амбасадор у Подгорици, а данас лидер опозиционе Демократске странке, каже да су највиши државни званичници односе описивали као никад боље, а онда су се за унутарполитичке прилике размењивале оштре поруке.
„Нема много садржајних помака у односима, они се користе за унутарполитичке прилике.
Унапређења су углавном реторичка, али односи и даље почивају на личним односима политичара, а не на дубинским, институционалним односима две државе“, каже Лутовац.
Дипломатски односи Србије и Црне Горе обележени су успонима и падовима.
Најнижа тачка досегнута је у октобру 2008. године, када је тадашња амбасадорка у Београду Анка Војводић била проглашена „персоном нон-грата“ јер је њена земља признала независност Косова.
АКО ЈЕ СЛАЊЕ ЦРНОГОРСКИХ ВОЈНИКА НА КОСОВО ПРСТ У ОКО ВУЧИЋУ, официр на прослави "Олује" је шамар https://t.co/iThbasslxB
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 8, 2018
Таква мера примењена је тада само према амбасадорима Македоније и Црне Горе.
Од доласка на власт Српске напредне странке, званична форма дипломатских односа није нарушавана.
Много су више коришћени сукоби изјавама појединих државних званичника, после којих нису следиле никакве конкретне мере.
