Pročitaj mi članakSNS gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski ima najveću nepokretnu imovinu među gradonačelnicima tri najveća grada u Srbiji, a vodeći funkcioneri iz aktuelne niške vlasti uglavnom su bogatiji od svojih prethodnika na istim funkcijama, pokazuju podaci iz registra imovine i prihoda javnih funkcionera, pri Agenciji za sprečavanje korupcije, piše Danas.
Foto: Twitter/Jelena Miloševic/@JelMilosevic
Како наводи овај лист у регистру се не може видети шта поседују Звездан Миловановић, повереник СНС за Ниш и власник Телевизије Коперникус, или Зоран Перишић, бивши градоначелник и наводни будући директор нишког Клиничког центра.
Према подацима које је прошлог месеца доставила Агенцији за спречавање корупције, Сотировска поседује четири стана укупне површине од 317,57 квадратних метара. Пријавила је један четворособни стан од 167 квадрата, два двособна стана од 67 и 53 квадрата и један апартман од 30,57 квадрата. Навела је да је два стана стекла куповином (била је дописник РТС из Ниша и плату добијала од народа), један адаптацијом, а један наследством. Према пријави из јануара 2019. године, када је била начелница Нишавског округа, није имала апартман.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић је, пак, Агенцији у августу ове године пријавио један четворособни стан од 97,29 квадрата, викендицу од 154,98 квадрата на Златибору и грађевинско земљиште од нешто више од 29 ари, а све је стекао куповином (као лекар у државној болници).
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, по последњем извештају на сајту Агенције, а достављеном пре три године, има „само“ пријављен четворособан стан од 86 квадрата, двособан стан од 50 квадрата и гаражу од 15 квадрата, стечене куповином.
Подаци о непокретностима новог градоначелника Крагујевца Николе Дашића нису објављени.
Судећи по подацима Агенције, Сотировски има већу непокретну имовину од претходног градоначелника Дарка Булатовића (СНС), који је у јануару ове године Агенцији пријавио да поседује „само“ двособан стан од 64,86 квадратних метара, који је откупио. Њена имовина је већа и од оне коју поседује Перишић (СНС), иначе Булатовићев претходник у кабинету градоначелника, који је Агенцији у јуну 2018. пријавио трособан стан од 75,86 квадрата и две гараже од по 16 квадрата, стечене куповином.
Иначе, сви ти политичари годинама слове за једне од најбогатијих у Нишу и јужној Србији.
Актуелни председник Скупштине града Бобан Џунић (СНС), по извештају који је поднео Агенцији прошлог месеца, поседује спрат куће у површини од 74 квадратна метра, што је значајно мање од имовине претходног председника СГ Радета Рајковића (2016- 2020), из Покрета социјалиста, који је последњи пут, пре две године, пријавио сувласништво над кућом од 400 квадрата, као и власништво над кућама од 39 и 30 квадрата, двориштем од пет ари, воћњаком и двориштем од 729 квадрата, те њивом, виноградом, воћњаком и шумом од 1,23 хектара, све стечено наслеђивањем.
Ипак, Џунић има већу имовину од Рајковићевог претходника у Скупштини, Милета Илића (СПС), који је почетком 2010, на прелазу између два „председничка“ мандата (2008- 2016), пријавио само гаражу од 15 квадрата и шуму пете класе од четири ара. Илићево имовинско стање се, међутим, поправило када је постао Рајковићев заменик у СГ, тако да је у извештају из марта прошле године навео да уз гаражу и шуму има и сувласништво над кућом од 81 квадрата, стечено наследством.
Рајковић и Илић сада не морају да пријаве имовину, пошто су „само“ градски одборници, а Закон о спречавању корупције прописује да такву обавезу немају одборници, градски и општински већници, чланови градских и општинских изборних комисија, као ни чланови органа свих јавних предузећа, привредних друштава и јавних установа чији су оснивачи локалне самоуправе. Функционери који имају овакву обавезу достављају и податке о имовини својих брачних и ванбрачних партнера, као и малолетне деце уколико живе у истом домаћинству, али се њихови подаци не објављују.
Младен Јовановић, директор Националне коалиције за децентрализацију и некадашњи члан нишког Локалног антикорупцијског форума, који је као тело прикупљао податке о имовини и приходима градских функционера, оцењује да би овај закон могао да име веће ефекте уколико би се примењивао, што сада није случај. Ипак, далеко боље решење била би његова измена, којом би се обавеза пријављивања имовине и прихода проширила на већи број функционера и са њима повезаних лица, а за кршење одредби предвиделе озбиљне санкције.
– У Србији постоји системска корупција, а многи индикатори говоре да је генерише власт, која везује руке држави да се против ње бори. Супротно свим најавама о антикорупцијској борби, већ дуже време се ствара све већи простор за послове који би могли бити коруптивне природе. Томе значајно доприноси и смањење обухвата и доступности јавних информација о јавним функционерима. Власт је, тако, велики број локалних функционера потпуно ослободила одговорности да положе рачун о својој имовини и приходима. Можда је то и захвалност за њихову лојалност. Онима којима је оставила такву обавезу је практично дала упутство како да избегну пријављивање стварне имовине, преписујући је рођацима који по закону неће бити контролисани- каже Јовановић за Данас.
„Тајности“ података о имовини и приходима функционера је, иначе, у последње време додатно допринела и „реорганизација сајта“ Агенције за спречавање корупције, због које се не може видети део података које су функционери доставили. Из одговора Агенције листу Данас сазнајемо и да још увек „нису обрађени“ извештаји о имовини и приходима које су функционери проследили још у јануару ове године.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 1, 2020
