СНС БРУКА Држава издвојила новац за лечење деце у иностранству, али тај новац је..

10:00 03.10.2023.

Док су се једнократне помоћи делиле и најављивали мегаломански пројекти, јер је и прошле године власт била у непрестаној кампањи као да ће сутра избори, кључни сегменти друштва су поново оштећени. Актуелна власт у којој напредњаци чине већину, одлучила је да здравство и образовање закине за чак више од 14 милијарди динара. Отуда и не чуди што је у Србији на делу велики одлив мозгова, здравствених и просветних радника, док се за лечење оболеле деце новац скупља смс порукама.

Председник Србије Александар Вучић и владајућа Српска напредна странка увек су у кампањи, и пре и после избора. Заправо, рекло би се да је то „мод“ који траја од њиховог доласка на власт 2012. Како је то изгледало у 2022. години најбоље илуструје Завршни рачун буџета Србије за 2022. годину. Из њега се види да да Влада Србије не размишља дугорочно већ искључиво на кратке стазе. Тако је прошле године било важно поделити младима прво 100 евра, онда и 5.000 динара, по 10.000 просветним радницима, запосленима у социјалним установама, лекарима. У прeтходној години на сва звона се причало о Националном стадиону, о повећању плата и пензија такође, али се ћутало и штедело на ономе што је заправо важно.

Док се грађани лече порукама, власт на томе штеди

У здравству је стање одавно лоше – медицински радници масовно одлазе у иностранство јер од плата у Србији не могу да живе достојанствено, а пацијенти не само да не могу да дођу на ред за операцију, већ за преглед код специјалисте.

Али то, очигледно, актуелна власт није видела као проблем који приоритетно треба решавати.

У Завршном рачуну за 2022. види се да је за, примера ради, за програм за лечење обољења која не могу успешно да се лече у нашој земљи, утрошено 176 милиона динара, односно 1,5 милиона евра, док је за то било планирано 554 милиона динара, што је око 4,7 милиона евра.

Истовремено се свакодневно објављују хуманитарне акције у којима се скупљају средства за лечење, најчешће деце, у иностранству.

Од првобитних 870 милиона динара (7,41 милион евра) планираних за реконструкцију УКЦ Нови Сад, утрошено је 230 милиона динара (1,61 милион евра).

Факултети препуштени сами себи

Стање у образовању у нашој земљи је катастрофално. Просветни радници једва преживљавају са својим платама, одлазе из земље, често доживљавају непријатне ситуације због ђака и родитеља.

Ни на факултетима ситуација није много боља, а колико је образовни систем у Србији девастиран, показује и чињеница да постоје смерови које упише само један бруцош. Буџетом који је усвојен за 2022. годину капитални расходи у вишем и високом образовању предвиђани су у износу од 850 милиона динара (7,24 милиона евра). Толико и такво улагање се није десило. Уложено је чак 8,5 пута мање, тј. свега 100 милиона динара.

Заштита животне средине опет није фокус

И када је у питању заштита животне средине, држава често не реализује пројекте које испланира и најави. То се десило и прошле године. Тако је за пројекат „Чиста Србија“ утрошено само 38 одсто планираних средстава.

“Уштедело” се и на ИПА програмима у области заштите животне средине. На ту намену, потрошено је 2,5 милијарди динара, односно 21,3 милиона евра, од планиране четири милијарде динара, дакле око 34,11 милиона евра. А мање новца је потрошено и на програме у оквиру Зелене агенде – 5,3 милијарде динара (45,19 милиона евра) од буџетом планираних 6,5 милијарди (55,42 милиона евра).

За културу је и прошле године потрошено стандардно мало новца. Од планираних 1,4 милијарде динара (11,93 милиона евра), потрошено је 40 одсто средстава, одсноно 560 милиона динара (4,77 милиона евра).

Штедња на елементарним стварима погубна

Економски новинар и главни и одговорни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк објашњава за “Нову” да је то што се на елементарним стварима штеди погубно, али да савршено показује шта су приоритети ове власти.

Када се говори о образовању, саговорник подсећа да су плате просветних радника далеко испод просека.

“Из године у годину, плате просветних радника су реално мање. У јуну ове године, на пример, просветни радници су зарађивали 11,7 одсто мање од просека, а та разлика само расте. Држави једноставно није стало до здравља и образовања”, каже Ћулибрк.

Подсећа да је држава почетком године најавила да ће запослити 5.000 специјалаца који ће зарађивати по 2.000 месечно, што је драстично више и од просечне, а и од плате просветног радника.

Чак и лекар специјалиста у просеку заради мање.

“Мислим да онда не треба ни да се пита да ли желимо државу полиције или државу образовања. Али, једноставно, држава је давала другима, улагала на друга места, јер им се тако исплати”, објашњава саговорник нашег листа.

Када каже исплати, Ћулибрк мисли – политички.

“Да бисте видели неке резултате, примера ради, реформе образовања, мора да прође рецимо пет година, а код нас су избори на сваких годину и по дана. Гледају се резултати између два изборна циклуса, дакле то је мало времена. Увек је важно само да се пресече нека врпца, отвори неки пут, а мање важно да држава стане на ноге, за то власт нема времен”, закључује Ћулибрк.