Прочитај ми чланак
(Вести)
Србија је од прошле недеље посматрач Заједнице договора о колективној безбедности (ОДКБ), савеза окупљеног око Русије коју многи доживљавају и као наследницу некадашњег Варшавског пакта.
Посматрачки статус потписан је приликом недавне посете премијера Србије, Ивице Дачића Москви и сусрета са председником Русије, Владимиром Путином.
Заједнице договора о колективној безбедности је организација која се заснива на безбедносно-војној сарадњи, а од 1992. године повезује низ чланица бившег СССР-а (Белорусију, Казахстан, Јерменију, Киргистан и Таџикистан), а Србија је прва чланица ван тог простора.
У оснивачком документу се наводи да је циљ савеза „заштита територијално-економског простора чланица и супротстављање међународном тероризму, борба против трговине дрогом, илегалних миграција, организованог криминала, као и колективно реаговање на ванредне ситуације и хуманитарне катастрофе“.
„Руска Газета“ и неки други листови објавили су да је укључење Србије велики геополитички успех Русије јер се тиме први пут њен војни савез проширио на земље ван бившег Совјетског Савеза. Аналитичари из Русије сматрају да је Србији у интересу јаче повезивање с Русијом, па и улазак у пуноправно чланство Заједнице договора о колективној безбедности, како би могла снажније да заступа своје ставове о Косову.
Руски генерал Леонид Ивашов изјавио је да би статус посматрача за Србију „могао да буде само први корак“ јер би јој чланство у ОДКБ-у појачало позицију на Балкану. Глас Русије преноси позив геополитичког аналитичара Константина Сивкова на инсталирање руских војних база по Србији, оцењујући да би то ојачало суверенитет Србије.
Да подсетимо, овај Савез од 2009. године има и Заједничке снаге за брзо деловање (КСОР), војне снаге способне за „брзи одговор на агресију или терористичке операције у било којој земљи чланици“. Међутим, војни стручњаци из Србије оцењују коришћење тих снага, али и постављање руских база на територији Србије неозбиљним.
– Србија се изјаснила као војно неутрална и самим тим је неозбиљно очекивати да дозволи градњу војних база било које друге земље – каже Бранко Крга, некадашњи начелник Генералштаба Војске СРЈ и дугогодишњи војни обавештајац у Русији.
Сличног мишљења је и некадашњи начелник Војно-безбедносне агенције, а сада посланик СНС-а Момир Стојановић.
– Србија је до сада била превише опчињена Западом и дефинитивно је било потребно да мало „прогледа“ и на Исток, али и друге стране света. Уласком у овај Савез, чак и само као посматрач, Србији може вишеструко користити. Све чланице у овом Савезу су равноправне без обзира на величину или економску моћ, што није случај са НАТО. Друго, а још важније је што се свим чланицама гарантује суверенитет и територијални интегритет. Значи, проблем Србије са Косовом, али и другим деловима државе, постао би и проблем Русије – истиче Стојановић и додаје да ће Србија највише користи имати у развоју нових војних технологија, али и сервисирању постојећих система.
– Чак 80 одсто војних средстава српске војске је са Истока, односно бивших земаља СССР. Значи, на овај начин добијамо могућност повољније набавке нових технологија, али и ремонта постојећих система – истиче овај генерал.
Обезбеђење Јужног тока?
Бранко Крга не сматра да је Србија добила статус посматрача у ОДКБ-у због предстојеће градње Јужног тока.
– Обезбеђење гасних постројења Јужног тока, који ће пролазити кроз Србију, биће предмет посебних договора и уговора Србије и Русије. Уосталом, Бугарска је чланица НАТО и опет је са Русијом успешно договорила обезбеђивања гасовода. Долазак руског гаса у Европску уније је њен приоритет, тако да сам уверен да ће сви безбедносни проблем бити решени на најбољи могући начин – каже Крга.
Ракетни систем клуб-К
Једна од првих, конкретних користи за Србију могао би бити увоз мобилних модуларних ракетних система клуб-К, који представља прекретницу у производњи најмодернијег одбрамбеног наоружања. Реч је о војној технологији најновије генерације која је смештена у комерцијалне контејнере.
„Од контејнерских сегмената се брзо и лако могу конфигурисати одбрамбени ракетни системи било које ватрене моћи и намене, а затим неупадљиво премештати у зону могућих борбених дејстава. Сваки комерцијални контејнерски брод са системима клуб-К постаје ракетни носач поражавајуће снаге, а сваки транспортни ешелон опремљен таквим контејнерима или чак конвој обичних шлепера – моћна ракетна јединица која је у стању да се појави тамо где непријатељ најмање очекује“, објашњава директор руског војног концерна Моринформсистема-агат, Георгиј Анцев.
