Прочитај ми чланакСер Ајвор Робертс, бивши британски амабасадор у Србији, шокирао је јавност јучерашњим сведочењем у Хашком трибуналу када је казао да је некадашњи шеф Службе државне безбедности Србије (СДБ), Јовица Станишић био "тајни агент Централне обавештајне агенције (ЦИА)" Сједињених Америчких Држава, међутим, ова изјава је само још једна у низу изјава британског дипломате које су потресале Балкан.
Робертс је током свог вишегодишњег деловања на Балкану упознао многе политичке и ратне актере деведесетих, а последњих година својим изјава озбиљно је уздрмао јавност. Говорио је о Слободану Милошевићу, Ратку Младићу, Милу Ђукановићу, о могућностима решења Косова, али и многим другим проблемима који су мучили ово подручје.
Његови ставови о Косову, Босни, Србији, Великој Албанији, Милошевићу, Младићу и Хашком трибуналу остављају у извесној мери утисад да је Робертс давно превидео путању којом ће се регион кретати.
Поделити Косово и нанети бол обема странама
„Решење о Косову треба тражити у некој врсти поделе, која ће обе стране оставити подједнако незадовољне“, један је од Робертсових ставова о јужној српској покрајини изречен још 2007. године.
Он је својевремено у интервјуу за ББЦ рекао да би било много боље да се подели покрајина и нанесе бол обема странама, него да се усвоји „апсолутистички декрет Мартија Ахтисарија“. Његово мишљење је да границе треба да се померају ако постојеће не пруже осећај сигурности и просперитета грађанима“.
Познато је да је и током 20. века говорио, „ко год је био главни пас на Косову малтретирао је другог“, и да се то највише видело у случају бившег председника СРЈ Слободана Милошевића.
Велика Алабанија и „лагање“ Албанаца
У једном од својих интервјуа 2008. године британски дипломата је говорио о уједињењу Косова са Албанијом и стварању Велике Албаније наводећи да „уколико земље слободно желе да се уједине и не дестабилизују своје суседе на тај начин, не постоји оправдани разлог зашто би их требало спречити да иду напред“.
Говорио је и да је косовским Албанцима речено да им није дозвољено да се у случају независности уједине са Албанијом.
– Ово је апсурдно. Ако две независне земље слободно желе да се уједине и не дестабилизују своје суседе на тај начин, не постоји оправдани разлог зашто би их требало спречити да иду напред. Без обзира на побожне наде Запада и његових дипломата, мултиетничност је пропала у Босни и на Косову. Али, одлучност да се пориче овај неуспех довела је до неповезаних политика Запада, подстичући на већу централизацију у Босни да ослаби ентитет босанских Срба у корист централне владе у БиХ, док иде у другом правцу на Косову до тачке сецесије. Како су се тежње Запада за толеранцијом и мултиетничношћу на Косову показале као толико празна реторика, морамо наметнути решење које нуди сигурност обема заједницама. То захтева поделу Косова – писао је он за „Индепендент“.
Својим чланком за часопис Политко почетком ове године, британски дипломата је најдуговечнијем владару у Европи, црногорском председнику Милу Ђукановићу поручио да је време да напусти своју функцију.
Робертс је у чланку истакао да је Ђукановић на власти већ 30 година захваљујући између осталог и „путиновској методи“ мењања позиција од премијера до председника.
„Са 59 година, могао би да ‘гура’ још деценију или две и обори рекорде које су поставили афрички деспоти. Или се бар тако чинило доскоро“, написао је тада Робертс.
Бивши британски амабасадор је тада поручио даје Ђукановићева контрола олабила будући да је 10 хиљада људи у Подгорици затражило његову оставку, као и и што су учинили представници у црногорском парламенту. Као разлог опадану Милове популарности Робертс је тада навео Ђукановићево разилажење са познатим црногорским бизнисменом Душком Кнежевићем, истичући да је реч по човеку који је последњих 25 година био укључен у најинтимније послове владе и зна фигуративно, ако не буквално, „где су закопана тела“.
Робертс је тада истакао Ђукановић повезује Црну Гору са ером Фрања Туђмана и Милошевића, британског премијера Џона Мејџора, руског председника Бориса Јељцина и америчког председника Била Клинтона, са комунистичком Југославијом, ратовима у Босни, Хрватској и Косову, као и оптужбама за шверц цигарета и дроге.
О Слободану Милошевићу
Робертс је аутор књиге „Разговори са Милошевићем“(2012), о некадашњем председнику СРЈ Слободану Милошевићу, кога је назвао лукавим и интелигентним човеком који „није имао дугорочну стратегију“.
Писао је како је током свог службовања у Југославији, „у време њеног издисаја“ од 1994. до 1997. године, Милошевића често посећивао у његовој „готово напуштеној и тмурној председничкој палати у Београду, где би га обично затицао иза огромног празног стола, на којем је стајала фотографија одане супруге Мирјане“.
Нагласио је да је парадокс Милошевиц́евог режима био тај што се српски лидер повукао из јавног живота средином 1990-их, када је Робертс дошао у Југославију, и што га је било тешко видети или чути у јавности.
У поменутој књизи је написао како је у време Милошевићеве власти владала клима готово константног „међусобног рата“ између политичких странака у Србији, између Милошевића и босанских Срба и међу лидерма српске опозиције, које он није повезивао с изразом „Заједно“.
О Ратку Младићу
У књизи у којој је описао свој дипломтско деловање у Београду Робертс је описао и његов први контакт са тадашњим командантом Војске Републике Српске Ратком Младићем кога је описао као „нешарматног човека који превише цени себе“.
„Очитао нам је стандардну буквицу босанских Срба о Србима као чуварима капије Европе који одбијају невернике. Његова мржња према словенској браћи муслиманима била је необуздана и нескривена. Што смо се више расправљали – а нисмо се слагали ни у чему – бивао је све бешњи. Његов биковски врат се надимао, у лицу је скоро позеленео од беса. Причао је како је његова прва свилена кошуља направљена од британских падобрана који су Србима спуштали потрепштине за време Другог светског рата“, написано је у Робертсовој књизи.
Подсећамо, Робертс је јуче, додуше не први пут, изнео запањујуће податке о некадашњем шефу Службе државне безбедности (СДБ) Србије, Јовици Станишићу.
Наиме, он је пред овим судом као сведок Станишићеве одбране сугерисао да је поуздана информација да је Станишић био „тајни агент Централне обавештајне агенције (ЦИА) Сједињених Америчких Држава“, коју је објавио 2016. у својој књизи „Разговори с Милошевићем“
Упитан „шта је британска влада знала о Станишићу“, сведок је казао да „не жели да улази у то“, будући да је услов за његово сведочење био да не буде питан о „прикупљању обавештајних података“.
Говорећи о Станишићу као „застрашујућем шефу тајне полиције“, он је рекао да је Станишић „знао где су тела закопана“, међутим, није прецизирао да ли користи стилску фигуру за тајну у енглеском језику или мисли дословно.
Сведочио је о Станишићевој моћи, али и блискости са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем посебно током 1995. током кризе коју су изазвали босански Срби узимањем припадника Унпрофор за таоце.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
