Прочитај ми чланак
Ипак, можда је преурањено прогласити његову смрт, оцењује америчка агенција АП.
„Како се изгледи за чланство у ЕУ сада смањују и ЕУ дели, нестабилни балкански регион, који се граничи са ЕУ, могао би сада постати плен за моћне играче, као што је Русија“, оцењује агенција.
АП наводи да након што су грађани Велике Британије одлучили на референдуму да напусте ЕУ, проруске снаге у Србији пожуриле су да прогласе смрт тог блока: палили су свеће и полагали цвеће испред седишта ЕУ у Београду, а напоре Србије да се прикључи том блоку прогласили су ништавним.
„Обавештавамо грађане Србије да је после дуге и тешке болести ЕУ преминула у 59. години“, навели су они у умрлици, коју су залепили на уласку у канцеларију ЕУ.
Агенција подсећа да је обећање о проширењу ЕУ на Исток, које је заговарала Британија, помогло да се зауставе „брутални ратови“ на територији бивше Југосавије деведесетих година.
Србија, Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина, Косово и Албанија које су, како истиче, у различитима фазама европских интеграција, саопштиле су да одлука Британије да напусти ЕУ неће умањити њихове напоре да постану чланице ЕУ, али су, како тврди, њихови лидери признали да ослабљена ЕУ можда неће бити привлачна као некад.
АП наводи да је српски премијер Александар Вучић рекао да је исход референдума у Британији „највећи политички земљотрес од пада Берлинског зида“ оценивши да „нема сумње да ће то оставити значајне последице не само краткорочно, већ дугорочно“.
Вучић је, како наводи агенције, истакао да „не може у овом тренутку да каже каква ће убудуће бити политика проширења ЕУ“.
Америчка агенција оцењује да је Србија стратешки важна земља за Русију, јер је њен „једини стварни савезник у региону“ и да се Београд суочио са, како оцењује, „немилосрдном пропагандом и политичким притиском Кремља да се одрекне прозападних савеза“.
Руски званичници су, подсећа агенција, тражили да се у Србији одрже референдуми о чланству у ЕУ, а евентулано и НАТО, рачунајући на снажне историјске везе између два словенска народа.
Москва је, додаје АП, била веома активна у БиХ преко „мини-државе босанских Срба“ чији званичници, тврди агенција, „заустављају напоре тамошњих муслимана и Хрвата да се земља прикључи ЕУ и НАТО“.
Народ у БиХ, оцењује АП, годинама види чланство у ЕУ као циљ који ће донети стабилност у животима људи, али подела у ЕУ враћа лоша сећања на „југословенску трагедију“.
Председник Македоније Ђорде Иванов, чија је земља кандидат за чланство у ЕУ од 2005. године, рекао је да је „веома забринут“ због Брегзита и поричио да се плаши да би се ЕУ сада могла поцепати, односно да ће више земаља напустити блок.
„Ми, који смо припадници старије генерације, искусили смо трагедију бивше Југославије, где је такође постојао систем колективног одлучивања. Где је сада та држава? Забринути смо због могућности да би ЕУ могла поћи истим путем“, рекао је Иванов.
