Прочитај ми чланак
Странка Уједињени региони Србије објавила је на свом сајту изјаву коју је лидер Млађан Динкић дао у полицији о случају „Национална штедионица“ .
„С обзиром на то да су се након изјаве Млађана Динкића полицији, о наводним злоупотребама у Националној штедионици, у појединим медијима појавиле нетачне информације са позивањем на неименоване саговорнике блиске истрази о ономе шта је господин Динкић у својству грађанина питан у полицији, као и шта је том приликом изјавио, објављујемо поменуту изјаву у целости“, стоји у саопштењу УРС-а.
Изјаву коју је Млађан Динкић дао у полицији можете прочитати ОВДЕ (величина пдф фајла 4МБ)
Афера Национална штедионица: Саслушан Владимир Илић
У МУП Србије саслушан Владимир Илић, члан УРС и бивши директор Пореске управе. Следеће недеље исказ треба да да и Весна Арсић, бивша вицегувернерка НБС и некадашња најближа Динкићева сарадница
Преткривични поступак, који се води због спорне приватизације Националне штедионице, данас је настављен саслушањем Владимира Илића, члана Уједињених региона Србије и бившег директора Пореске управе. Он је у МУП Србије стигао око 10 часова, а изјаву је дао у својству грађанина.
На исту тему изјаву је 9. октобра дао и лидер УРС Млађан Динкић, који је у време приватизације био гувернер Народне банке Србије. Следеће недеље исказ треба да да и Весна Арсић, бивша вицегувернерка НБС и некадашња најближа Динкићева сарадница у Министарству финансија. Она је сада наш амбасадор у Белгији.
Владимир Илић
Специјално тужилаштво (данас Тужилаштво за организовани криминал) је још 2005. године покренуло истрагу о приватизацији Националне штедионице, која је обављена 2002. Овај случај се врло брзо нашао и на листи 24 спорне приватизације, коју је ЕУ доставила Влади Србије 2011. године.
У овој истрази, како сазнајемо, спорно је то што је НШ као приватна банка основана уз велику помоћ државе. Додељене су јој филијале тадашње Службе платног промета (СДК-а), чије је раднике годину дана плаћала држава. Добила је посао исплате старе девизне штедње – после гашења четири велике банке. Идеја државе била је да се оснује једна нова банка која ће исплаћивати 4,2 милијарде евра старе штедње која је конвертована у обвезнице.
На почетку, држава је била већински власник са више од 60 одсто акција, да би затим имала мањински пакет од 37 одсто, пошто су приватни власници спровели неколико докапитализација, тако да је државни удео опадао.
Већински власник Националне штедионице 2005. године са 62,3 одсто акција постала је ЕФГ Евробанк група, којој су приватни власници продали своје акције. Највећи појединачни власници акција била су предузећа Војина Лазаревића и Вука Хамовића.
Држава је тада одбила да прода своје акције, иако је била понуђена цена чак пет пута већа од књиговодствене вредности, а Динкић је објаснио да држави није неопходан тај новац, јер има суфицит у буџету.
