Прочитај ми чланакНа крају свог првог, а можда и последњег мандата, председник Томислав Николић озбиљно је кренуо у збрињавање својих најближих сарадника из Председништва Србије.
Томислав Николић (Фото: Синхуа)
На крају свог првог, а можда и последњег мандата, председник Томислав Николић озбиљно је кренуо у збрињавање својих најближих сарадника из Председништва Србије.
Већ месец дана Томислав Николић као да је у потрази за функцијама на које би могао да постави кључне људе из свог кабинета, а чини се да у обзир долазе готово све државне институције – од независних, преко медијских, до судства.
Последња мета је Програмски савет РТС-а, за који је Николић предложио чак три своја сарадника – Ану Мандић, Ивону Катић и Александра Загорца, који су у кабинету председника Србије обављали функцију стручних сарадника за медије. Њих троје су били и на списку 52 кандидата за Управни одбор РТС-а, али се ипак нису нашли међу девет одабраних.
„Николић није утицао на медије, нећемо ни ми“
Зашто су Мандићева, Катићева и Загорац предложени за Програмски савет јавног сервиса, председник Србије није образложио, а остало је непознато ни да ли поседују адекватне квалификације за те функције.
Разматрање кандидатура сарадника Томислава Николића била је тема Скупштинског одбора за културу и информисање, на којем су одговарали на питања о објективности и евентуалним променама на РТС-у.
Ивона Катић рекла је да „сматра да треба да се испрати иницијатива биле које политичке партије ако се отварају фабрике“.
– За човека за ког је гласало милион и по људи, мислим да једна Ивона Катић не може да утиче на то да га има више у медијима – покушала је Катићева да објасни зашто ће бити објективна.
Ана Мандић на сличан је начин обећала своју непристрасност уколико буде изабрана у Програмски савет РТС-а.
– Томислав Николић никад није утицао на медије, а ко сам онда тек ја да утичем – рекла је она.
Ову су само последњи покушаји кадрирања председника Србије, а 21. фебруара, када Скупштина Србије бира 15 чланова Програмског савета, биће познато да ли су били успешни.
Кадрови СНС у Агенцији за борбу против корупције
Уочи Нове године Николић је за чланове Одбора Агенције за бробу против корупције предложио своју десну руку – генералног секретара председника Србије Недељка Тењовића, као и Сању Марић, самосталног стручног сарадника саветника председника за културу.
Њих избор нарочито треба довести у питање, јер је реч о члановима Српске напредне странке, а избор партијских кадрова за функције у Агенцији Закон изричито забрањује. Иако би само то могло да онемогући њихов избор, замерки има још.
Наиме, против Тењовића Агенција је својевремено подносила прекршајну пријаву, због кашњења у достављању података о имовини, док је Марићева одборница напредњака у Скупштини Београда. Њихове стручне квалификације јавности су непознате.
Прво у Агенцију, а онда у Уставни суд
Велику буру пре три и по године било је и Николићево постављење Драгане Коларић, ванредне професорке на Криминалистичко-полицијској академији у Београду за председника Одбора Агенције за борбу против корупције.
Иако у први мах оно није било спорно, јер поседује потребне квалификације, испоставило се да је реч о супрузи члана Главног одбора СНС и председника чукаричких напредњака Срђана Коларића.
Николић је, међутим, био веома задовољан њеним радом, па је недавно предложио за судију Уставног суда, након чега је и изабрана. На тој функцији Коларићева сада зарађује 320.000 динара, што је четири пута више него у Агенцији.
