Прочитај ми чланакПажину мјесто потпредсједника Владе као награда због здушне борбе против опозиционих медија, пресуда против СПЦ, изручивања официра бивше ЈНА Хрватској и заговарања уласка у НАТО.
Боде у очи чињеница да је Зоран Пажин поред ресора правде награђен и мјестом потпредсједника Владе. Пажин је и раније био у центру пажње домаће јавности због оданости режиму и досадашњем премијеру Ђукановићу као и чињеници да је, прије него је изабран за правног заступника Црне Горе пред Европским судом у Стразбуру, поклонио бившем премијеру 15.000 еура на штету ДН Дан. У медијима је Пажинов рад у Стразбуру остао запамћен по успјеху у спору Црне Горе и СПЦ. Описан је као ,,човјек који је побиједио СПЦ пред Европским судом“.
Тај суд је одбацио представку СПЦ и Владе Србије о „повраћају одузете црквене имовине“, односно имовине за 11 цркава и манастира овдје и прихватио правну аргументацију Пажина. Пажин се ,,прославио“ и у случају испоручивања капетана бојног брода Југословенске ратне морнарице Павла Пантића Хрватској, наставивши брутални прогон официра бивше ЈНА и отворено показујући да је главни акценат његовог министровања обрачунавање са часним родољубима који су бранили државу којој су положили заклетву.
Новоизабрани потпредсједник Владе је један од најагресивнијих заговорника уласка Црне Горе у НАТО пакт, па је у том духу на једној од трибина у Голубовцима изјавио следеће: „Суштина нашег питања о уласку у НАТО је сигурност. Сигурност наших граница, сигурност територијалног интегритета Црне Горе који се с времена на вријеме, свједоци смо, оспорава са различитих адреса“ , поручио је Пажин. Ово је само још једна у низу контрадикторне изјаве човјека рођеног у Шибенику, који није био поштеђен током ратних збивања на територији бивше Југославије, већ напротив и сам био жртвa, а као и на хиљаде других Срба и осталих, који су протјерани у колонама из Хрватске.
Овај „натурализовани“ Црногорац Пажин здушно је бранио интересе „његове“ земље пред Европским судом, као да му је дједовина. До јуче је као министар правде бранио границе Црне Горе, јер им, како он алудира, пријети опасност од Србије, или можда од васкрсења Седмог батаљона, па се из тих разлога залаже да Црне Горе уђе у НАТО, јер како рече, једино ће тако бити сигурна.
Оно што је сигурно јесте да је Пажинов професионални и имовински картон био знатно оскуднији, а од 2009. године од дана када га је Ђукановић наградио за лојалност од тада му је све процвјетало. Пажин, тадашњи предсједник Основног суда у Подгорици, осим надокнаде као заступник у Старзбуру од 3.812 еура, исте године добија и стамбени кредит од Владе за стан од 72 квадрата у главном граду. Након тога гомилају се експертске надокнаде и научни радови. Следеће, 2010. године Пажин постаје замјеник члана Венецијанске комисије, а 2012. члан Надзорног одбора за људска права Савјета Европе.
О муњевитом успону у Пажиновој каријери, његовом добијању црногорског држављанства под неразјашњеним околностима, дипломи Правног факултета у Београду и везама са Ђукановићем детаљније у наредним чланцима посвећеним актуелном потпредсједнику Владе.
