Прочитај ми чланакМилутин Јеличић Јутка, бивши председник општине Брус, осуђен на три месеца затвора због полног узнемиравања сараднице Марије Лукић и условно за прикривање имовине - поново је на функцији. Својевремено га се Српска напредна странка одрекла, али се сада одлуком Владе Србије вратио, тако што је постављен за члана Привременог органа ове општине.
Чинило се да му је судском пресудом пресуђено и политички – међутим, сви који познају прилике у овом делу Србије, знали су да није тако. Иако осуђен за недозвољене полне радње, Милутин Јеличић Јутка, бивши и дугогодишњи председник општине Брус, одлуком Владе је постао члан Привременог ограна ове општине.
„Практично, није ни излазио из политике. Без обзира што је био само одборник, он је са својом групацијом имао утицаја и чинио власт у Брусу“, каже за Н1, посланица Марија Лукић.
Тако се Јеличић, који је пуних двадесет година био „неприкосновени владар“ ове подкопаоничке варошице, вратио у функционерску столицу.
„Исти човек, тај чувени Зеља је довео њега и садашњу председницу општине у СНС. Имају истог газду. Није то ни на нивоу партије, већ је реч о једној интересној групи, а интерес је Копаоник који је златна кока“, објашњава Лукић.
Можда би Јутка и даље био носилац моћи у Брусу, да се није појавила Марија Лукић, која није хтела да ћути. И одлучила да сама започне правну битку. Проговорила је због непримерених порука и сексуалног узнемиравања. И успела је – због њеног сведочења Јеличић је осуђен на три месеца затвора.
Убрзо пошто је изашао из затвора Јеличић је поново приведен због сумњи на трговину утицајем и злоупотребе положаја у вези са градњом нелегалних објеката на Копаонику. Против њега се води судски поступак за фалсификовање докумената због антидатирања захтева за легализацију објекта на Панчићвом врху, као и истрага порекла новца инвеститорке тог нелегалног објекта на Копаонику.
Ови подаци из Јеличићеве биографије очигледно нису сметали Влади, која решењем именује чланове привременог органа. У Закону о локалној самоуправи не пише да је забрањено да осуђено лице учествује у спровођењу избора. Да ли је морално – друго је и питање без одговора.
