Pročitaj mi članak
У петак у нашем гравном граду почиње скуп трилатералне комисије за Европу, који се први пут одржава у Србији. Дискусије се одржавају без присуства јавности. Моћни и утицајни гости моћи ће да из прве руке упознају нашу земљу.
БАНКАРИ, ДИРЕКТОРИ, МИНИСТРИ…
У Бeograd ће доћи и Гај Елиот, потпредседник „Ројал Дач Шела“, највеће нафтне компаније на свету, и Јирген Фитцен, извршни директор Дојчбанке.
Стиже и Најџел Хигинс, извршни директор „Ротшилд групе“, као и Волфанг Ишингер, бивши члан европске тројке за Космет.
Долазак су најавили Урсула Класник, бивша министарка спољних послова Аустрије, Марчело Сала, потпредседник „Интеза Сао Пауло групе“, Андреас Страјхел, председник „Ерсте банк групе“ и Ђузепе Вита, председник Уникредит банке.
Све је спремно да у Београду у петак почне 38. седница Трилатералне комисије за Европу.
То ће бити први скуп ове светске организације који се икада одржава у Србији.
Тахир Хасановић, председник Организационог одбора 38. конференције Европске трилатералне комисије, каже да се очекује долазак око 180 учесника.
– Међу њима су највећи светски и европски банкари и индустријалци, од извршног директора „Ротшилд групе“ до председника „Голдман Сакса“, као и бивши и садашњи политичари – објашњава Хасановић.
– Седници ће присуствовати и Мајкл Фукс, члан немачког Бундестага и потпредседник Европске трилатералне комисије, доскорашњи премијер Италије Марио Монти, као и Лук Коен, гувернер Националне банке Белгије.
Очекује се и долазак адмирала Ђанпаола ди Паола, бившег италијанског министра одбране и бившег министра војног комитета НАТО. Најважнија личност из света бизниса која нам долази је Питер Сатерленд, председник „Голдман Сакса“, највеће инвестиционе банке на свету.
Из блиског окружења, на велики скуп, који се одржава у хотелу „Краун плаза“, позвани су и окупаторска шиптарска председница из Приштине Атифете Јахјага, председник Републике Српске Милорад Додик, као и бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић.
Позиви су упућени и премијеру Црне Горе Милу Ђукановићу и председнику Македоније Ђорђу Иванову.
Седницу, која се одржава од 31. октобра до 2. новембра, отвориће њен председник Жан-Клод Трише, некадашњи шеф Европске централне банке, док ће високе званице поздравити премијер Србије Александар Вучић. Он ће учествовати и на „Панелу лидера“, као и на панелу „Србија и ЕУ“.
ТИТОВ ПРЕВОДИЛАЦ
Јован Ковачић је есксперт за комуникације и саветник за политичка питања, који се школовао у српским, америчким и британским школама.
Био је Титов преводилац и новинар Танјуга, шампион у пливању, ратни дописник западних медија, саветник ОХР у БиХ и ОЕБС у Београду.
Основао је фирму за стратешко партнерство и лобирање.
Ожењен је и отац троје деце, живи и ради у Београду.
Једна од тема, која ће бити затворена за јавност, биће и криза у Украјини, на којој ће учествовати гости и из Кијева и из Москве.
Очекивало се да дође и Арзениј Јацењук, садашњи премијер Украјине, као и Сергеј Караганов, један од сарадника Владимира Путина.
Трилатералну комисију у Србији основали су у јануару 2013. године Јован Ковачић, Дејан Новаковић и Тахир Хасановић, као слободни зидари, чланови Регуларне велике ложе Србије и чланови компаније „East Nest Bridge“ и први Срби који су у постали пуноправни чланови најмоћније невладине организације на свету.
Они су на пленарној седници Трилатералне комисије, која је од 14. до 17. марта 2013. године одржана у Берлину, добили задатак да једну седницу припреме у Београду.
Трилатерална комисија има епитет „светске владе у сенци“, јер окупља најугледније и најутицајније личности.
Рад комисије је дискретан и зато је обавијен велом тајни.
То правило примењује се и на конференцији у Београду, која ће бити одржана без присуства јавности.
– Трилатерална комисија није тајно друштво, јер је списак свих чланова објављен на интернету – каже Јован Ковачић, члан Извршног комитета Трилатералне комисије у Србији.
– На састанцима на којима се одвијају важне дискусије није пожељно присуство јавности, јер би се у том случају, рецимо, читаве берзе и тржишта пореметили.
“ЕВОЛУЦИЈА“
Трилатерална комисија је установљена 1973. године на иницијативу Дејвида Рокфелера и Збигњева Бжежинског да гаји блиске односе између Америке, Европе и Јапана.
Своју активност је проширила на „блиску сарадњу у циљу очувања мира, управљања светском економијом, ублажавања светског сиромаштва, што ће повећати шансе за мирну еволуцију глобалног система“.
Наиме, на састанцима Трилатералне комисије, учесници нису оптерећени медијима и могу да говоре о озбиљним стварима, знајући да њихови дијалози неће изаћи у јавност.
Значај Трилатерале на светској сцени можда најбоље илуструје, између осталог, чињеница да су током недавне најтеже економске кризе у Европи, шест премијера и два председничка кандидата били њени чланови.
– Састанак у Београду ће бити изванредна прилика за успостављање дијалога између наших пословних и политичких лидера са присутним члановима свропске групе Трилатералне комисије – сматра Тахир Хасановић.
– Моћни и утицајни гости моћи ће да из прве руке упознају Србију, наш домаћински, гостопримљив дух и наше потенцијале, што је битан основ како би се Србија вратила на политичку мапу као недвосмислен политички и привредни лидер региона.
Јован Ковачић тврди да активност Трилатералне комисије није усмерена против Русије и Кине.
Он додаје да Трилатерална комисија на својој 38. седници у Београду неће тражити од званичног Београда улазак Србије у НАТО, нити окретање леђа Србије према Русији.
(Вечерње новости – Марко Лопушина)
