Прочитај ми чланак
Драгомир Анђелковић: Дачић и Тачи „препуцавањима” хоће да амортизују негативан унутрашњополитички ефекат; Предраг Симић: Преговори Дачићу не одговарају због тога што циљ који је он хтео да постигне на Косову Запад неће да прихвати
Ако Ивица Дачић и Хашим Тачи овим темпом преко медија наставе размену оштрих порука и досетки, чини се да се можда неће ни срести трећи пут у Бриселу. Ипак, нико не доводи у питање следећи сусрет, јер сматрају да су овакве полемике намењене искључиво домаћој јавности.
Премијер албанских привремених институција у Приштини Хашим Тачи недавно је изјавио да Србија не би требало да инсистира на разграничењу, јер би „ако почне тај гранични пир, могла да заврши као Београдски пашалук”. „Играју се ватром”, објаснио је Тачи за загребачки „Јутарњи лист”.
Говорећи да је „уморан од одговарања на предлоге из Србије о политичко-територијалној аутономији Срба”, Тачи је оценио да такви предлози „више нису ни забавни, ни разумљиви”, да „они више не могу бити ни у служби унутрашњих српских неслагања”, те да Дачић то најбоље зна, пошто му је то „много пута речено и у Бриселу и у Вашингтону”.
Српски премијер, с друге стране, упозорава свог бриселског саговорника да води рачуна шта прича. Наводећи да је Тачијева реторика намењена унутрашњим приликама на Косову, Дачић је нагласио да је Приштина далеко од тога да одлучује каква ће бити Србија.
Предочавајући овдашњој јавности да се у разговорима у Бриселу није држао дефанзивно, Дачић је у емисији на Радио телевизији Србије препричао како је Тачију рекао да се он сада налази у ситуацији у којој је некада био Слободан Милошевић у Рамбујеу, а то значи „не даш ништа – е, даћеш”.
„Оно што ниси дао, што си тражио у Рамбујеу од Србије то сада ми тражимо од тебе, не ми, него Срби на Космету”, пренео је Дачић шта је рекао Тачију.
Овакве изјаве, а биће их изгледа још, аналитичари Предраг Симић и Драгомир Анђелковић виде као покушај амортизовања незадовољства јавности у Београду и у Приштини разговорима који су у току.
Историчар Анђелковић на све то гледа као на политичко позориште у коме се они не свађају стварно.
„Можда они једни о другима то мисле, али ово све што се сада дешава везано је за ’обраду’ јавног мњења пре повлачења неких непопуларних потеза којих ће бити, овог пута сигурно и за албанску страну која је навикла да само добија а ништа не даје. Овог пута биће принуђена и она да направи неке уступке”, сматра Анђелковић.
Реакције Дачића и Тачија су, према његовим речима, у великој мери изнуђене јер сами не могу много да утичу на решења због тога што она малтене готова стижу из Брисела и Вашингтона. На њима је само да покушају да их у некој мери модификују.
„То што се намеће није популарно ни у српској јавности ни међу косовским Албанцима. Тако да Дачић и Тачи пре свега ’препуцавањима’ хоће да амортизују тај негативан унутрашњoполитички ефекат”, истиче Анђелковић.
У озбиљан вербални конфликт између Дачића и Тачија не верује ни професор Факултета политичких наука Предраг Симић, који каже да је он озбиљан колико су озбиљни и преговори.
„У овом тренутку ти преговори Дачићу не одговарају због тога што циљ који је он хтео да постигне на Косову Запад неће да прихвати. С друге стране, Тачијев је циљ још једино да добије евентуално признање од Србије а зна да га неће добити. Према томе, у овом тренутку једини мотив да се ти преговори уопште одрже је Кетрин Ештон и Брисел, који жели да сачува имиџ некога ко је још увек у стању да решава балканске проблеме”, каже Симић оцењујући да ће разговоре пратити ова врста „препуцавања” утолико више уколико домаће реакције буду лоше.
А реакције су већ лоше. Тачи се већ суочио са бурним демонстрацијама „Самоопредељења”, а Дачић са реакцијом косметских Срба и ДСС-а.
Да ли се онда разговори могу наставити и да ли се, ако се неки договори постигну, они могу спровести?
Симић каже да не зна шта се може очекивати од ових разговора, али да се можда може очекивати примена нечега од онога што су се договорили Едита Тахири и Борко Стефановић.
„Нисам сигуран да би чак и то у овом тренутку било ко у Србији поздравио. Дачић није наиван политичар, он је један од оних који су најдуже на нашој политичкој сцени, тако да он то одлично зна. Зна да ћутање јавности поводом тих преговора у Србији неће дуго трајати и да ће се све више суочавати са критикама, и то не само онима које би могле да буду добронамерне него пре свега са нападима политичких противника”, закључио је Симић.
(Политика)
