Прочитај ми чланак
Неколико важних препорука су дате које би морале брзо да буду завршене, због свих осталих послова који се на њих наслањају.
– Истовремено, управо су то неки од приоритета на којима се већ ради. Ту мислим на приватизацију и реструктурирање државних компанија, укључујући и “Србијагас”, измену модела политике азила због великог броја азиланата у нашој земљи, наставак примене стратегије реформе правосуђа и даљу борбу против организованог криминала – истакла је Тања Мишчевић, шефица српског тима за преговоре са ЕУ.
Она је навеле да је општи утисак о годишњем извештају да досад заиста нисмо имали овако позитиван извештај, који на прави начин даје и похвале и упућује критике односно изражава препоруке.
Приоритети
Приватизација
Реструктурирање државних компанија
Измена политике азила
Реформа правосуђа
Борба против организованог криминала
– Оне су нам заправо и најважније, јер су значајне и за процес преговора, а испуњавање неких од њих уклања могућност да одређена питања постану мерила за отварање преговора – оценила је Тања Мишчевић.
У извештају Европске комисије о напретку у евроинтеграцијама, први пут је спољна политика Србије стављена високо у приоритете ЕУ и тражи се брзо усаглашавање Србије у тој области.
– У досадашњим извештајима најзначајније теме су се тицале правосуђа, основних права и Косова, што су поглавља 23, 24 и 35, а сад се први пут истиче значај усаглашавања спољне политике са ЕУ. То указује да би поглавље 31 могло да диктира динамику преговора.
Преговори на пролеће
У извештају ЕК по први пут нема препоруке даљих корака, односно не помиње се када би могли почети преговори у неком од поглавља. То оставља суморан утисак успоравања процеса. Амбасадор ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт јуче је најавио да би отварање поглавља која се тичу правосуђа могло да се догоди на пролеће.
Односно да се зауставе преговори у другим поглављима ако нема помака у 31. У контексту украјинске кризе, усаглашена спољна политика постала је значајан инструмент ЕУ и све што се буде косило са санкцијама ЕУ према Русији неће бити примљено позитивно – оценила је Маја Бобић, генерална секретарка Европског покрета у Србији.
Када је реч о правосуђу, комисија наводи да подаци из истрага цуре у таблоиде, чиме се крши претпоставка невиности, не функционише систем случајно изабраног судије, нема правоснажних пресуда у области борбе против организованог криминала и корупције, не постоји јасан систем евалуације судије и тужилаца, проблем је нејасно кривично дело “злоупотреба службеног пложаја”…
– Има помака, али они нису довољни. Треба времена да би се уједначила судска пракса, потребне су уставне и институционалне промене које ће онемогућити политички утицај на судство. Понекад се има утисак да политичка воља предњачи у процесима који се тичу корупције и организованог криминала, јер систем тешко функционише кад од судије тражите да буде супермен – оценила је Драгана Бољевић, председница Друштва судија.
Саша Мирковић: Раде се подзаконски акти
– Министарство културе и информисања ће са великом пажњом размотрити све оцене изнете у годишњем известају Европске комисије. Трудићемо се да позитивна оцена о усвајању три медијска закона прати и њихову примену – рекао је Саша Мирковић, државни секретар Министарства културе и информисања, оценивши да су “неке од изнетих критика последица чињенице да су поменути закони ступили на снагу пре непуна два месеца и да се убрзано раде подзаконски акти.
Оштре препоруке за енергетику и екологију
Посебно су оштре препоруке ЕК везане за енергетику, изградњу гасовода „Јужни ток“ и реструктурирање „Србијагаса“, уз упозорење да Србија не сме да почне са радовима на изградњи гасовода док се међудржавни споразум са Русијом не усклади са ЕУ законодавством. Министар енергетике Александар Антић обећао је јуче да ће “Србија бити део договора”.
– Остајемо на позицијама на којима смо били, да је то енергетски пројекат у којем учествује шест држава које су и чланице ЕУ и Србија ће у сваком случају бити део решења и договора који је неопходно постићи око Јужног тока – рекао је Антић.
У свим областима од заштитеживотне средине уочена је стагнација или назадовање. Министарка Зорана Михајловић указала је да ће Поглавље 27, које се односи на животну средину, бити најтеже за Србију јер предвиђа улагања од десет милијарди евра у наредних 15 година.
(Блиц)
