Прочитај ми чланак

ОВО ИХ СПАЈА 5 сличности Вучића и Ђукановића

0

Мило Ђукановић и Александар Вучић већ годинама се користе истим тактикама како би одржали позицију на власти. Доминација једне партије и страховлада, третирање државе као приватног власништва, контрола медија, манипулација изборима и заједнички пријатељ Беба Поповић само су неке од веза између ова два властодршца.

Приватна држава

ФОТО: Влада Црне Горе

Мило Ђукановић 31 годину је био на власти, а Александар Вучић по свему судећи има тенденције да након осам година своју позицију одржи и даље. Жеља за власти и моћи довела је до неких очајничких потеза ова два владара који се хватају за последњу сламку у државама које третирају као сопствено власништво.

Као до јуче у Црној Гори, у Србији и даље једна партија доминира до те мере да се скоро може рећи да се ради о једнопартијском систему у коме СНС одлучује о свему.

Коришћење државних ресурса као сопствених, поклањање и распродаја земље страним инвеститорима за мале паре, прибављање материјалних користи најближим сарадницима такође говори о овом односу.

Страховлада

Србија и Црна Гора од ове године се званично не сматрају демократским земљама, већ су према извештају Фридом хауса спале у хибридне режиме. Ова оцена не чуди с обзиром на то да Вучић и Ђукановић користе исте тактике злоупотребе власти и страховладе.

Обојица су окупирали све три гране власти – законодавну, извршну, судску. Мешање у рад судске власти, спорна именовања судија, лоши резултати о стању корупције у земљи. Чак ни након многобројних афера политички актери, који би у свакој нормалној држави били процесуирани, остали су на власти и то на високим функцијама.

На дневном реду седница Скупштине валидни су само предлози закона које предлажу власт и коалициони партнери. Све се свело да одлуке власт доноси сама, без било какве јавне контроле и давања гласа опозицији.

Хапшење и повређивање демонстраната још једна је од тактика које су Вучић и Мило радо примењивали како би заштитили своје позиције и задржали народ у страху.

Медији

Заштрашивање, пребијање, претње – тако изгледа однос ова два властодршца према медијима. Окупација јавног сервиса информисања који треба да припада свим грађанима још једна је сличност, јавно се финансирају медији који позитивно извештавају о раду власти, а кажњавају он који преиспитују званичне политике и праксе.

Након референдума и отцепљењем Црне Горе од Србије, црногорска власт изгубила је стрпљење за критике, па су се тако дешавале бројне претње, физичка насиља, па и убиства новинара која су довела до гашења великог броја независних медија.

Ђукановић је једном приликом рекао да ће се „обрачунати с медијском мафијом“, што очигледно већ годинама и јесте његова главна тактика у односу са медијима, блиска и Вучићу, који је главни уредник већине медија у Србији кроз које сатанизује политичке неистомишљенике. Новинари Вијести, Дана и Монитора који су објављивали афере против њега – од сумњиве продаје „Телекома“ до скандала са снимком куповине гласова на изборима – претрпели су, баш као и новинари који афере откривају у Србији, огромне притиске.

Беба Поповић

Владимир Беба Поповић, директор регионалног Института за јавну политику и некадашњи Шеф Бироа за комуникације у Влади Зорана Ђинђића, у јавности је познат као „спин доктор“ који саветује и Вучића и Ђукановића. Један од креатора медијске политике Вучићевог режима, Поповић истовремено ради и на пропаганди режима Мила Ђукановића у Црној Гори.

Ђукановић и Поповић виђени су недавно на приморју како пријатељски испијају вино, а пре пет година у Утиску недеље, Поповић је признао да се са Вучићем понекад чује и више пута дневно. Он је тада признао и да је делио порнографски материјал којим је дискредитована критичарка режима Мила Ђукановића – Вања Чаловић.

Извесно је и да је Поповић стајао иза изложбе „Нецензурисане лажи“, у којој је СНС изложио критичке текстове и карикатуре на рачун власти, иако је изложба сличног концепта у његовој организацији претходно била одржана у Црној Гори, где је требало доказати медијску кампању против Мила Ђукановића.

Помогао је у оснивању балканске истраживачке мреже Антидот који се углавном бави истраживањима о српским опозиционарима која касније преносе Пинк и режимски таблоиди. Несумњиво је да Поповић има умешане прсте у медијској сцени Србије, али и Црне Горе.

Лажни избори

Телефонско узнемиравања, долазак страначких активиста на врата, нуђење превоза, само су неке од тактика којима се Вучић служио да би остварио „историјску победу“ на изборима 21. јуна, а које је и Мило радо користио на јучерашњим. Уцењивање грађана који раде у јавном сектору и запошљавање оних који ће за режим гласати, а о чему постоје разна сведочења и докази, можда је и најбруталнија тактика.

„Сигурним гласовима“ деле се разноразни пакети који углавном садрже животне потрепштине или новац за глас. На тај начин уцењују се социјално угрожене категорије становништва или која су била окупирана џиповима и комбијима у којима су били страначки активисти са списковима. На све то непрестано се води и кампања застрашивања која је уперена пре свега против опозиције, а коју спроводе прорежимски медији и таблоиди.

Извор: direktno.rs

Ознаке: , , ,