Прочитај ми чланак
Отворено кратко писмо председнику Николићу – босанског Србина, српског држављанства.
Поштовани Господине предсједниче, увертирам ово писмо старом добром српском пословицом: “вук длаку мијења а ћуд никако“.
Читајући и гледајући Ваш актуелни интервју босанској телевизији… сјетих се нешто са језом господине предсјениче кад сте својевремено смртно бледолико и уздигнутих песница лежали у некаквом београдском расклиманом болничком кревету, гладни као тај наведени вук, из некаквог Вашег протестног геста гладовањем према тадашњим саклони ме Боже Властима.
Помислио сам тада господине предсједниче на моменат као и на стотине хиљада Срба широм свијета, како нам се ето можда коначно створи херојски лидер који Србију из канђи разјарених звјери чупа…помислих.
Одједном наједе и напи се изгладњели вук, збацивши са себе навучену „пиџаму болничку,“ гласова из мученицке корпе српске, – потом добро сит отисну се негдје у загрљај горама алпским.
Загледам и снажно са поносом стежем у њедрима овај српски пасош мој господине предсједниче, пасош којег као босански Србин (територијални назив Срба из Босне) са поносом узех, – а шта да узмем друго након ратног расцјепа, него пасош рода вјековног свог.
Вашим ставом господине предсједниче да смо ми босански Срби за Вас Босанци, нанијели сте осим жестоке увреде и огромне потенцијалне проблеме српском народу, на свим подручјима изван Србије гдје од памтивјека живе, проблеме које непријатељи српског народа врло добро искористити и злоупотребити могу.
По Вашем ставу испаде да би требало онда да сви босански Срби који сада живе у Србији и дијаспори са српским држављанством, а није их мали број, буду проглашени као “босанска национална мањина“…дали Вам је то можда био циљ господине предсједниче?
Надам се да није… надам се још да је Ваша изјава била само плод помањкање образовања.
Или сплет несретног и брзоплетог израза, а не искреног става и мишљења, тендирам из жеље и предспоставке на ово последње.
Дозволићу себи ипак господине предсједниче да Вам назначим једну веома важну историјску чињеницу , коју сте очигледно превидјели – а то је да је Србин био и остао увјек Србин, свих ових минулих вјекова, борећи се огорчено са свим недаћама и невољама за опстанак своје нациналне свијести, на свим географским подручјима на којим је живио.
Дакле није Србин само у Србији Србин господине предсједниче.
Желим Вам много среће и успјеха у Вашем даљњем предсједничком раду.
С великим поштовањем
Драган Ђоговић (Дизелдорф)
