Прочитај ми чланак
Пре две године Александар Вучић је поручио да ће СНС на власти остати два мандата или мало дуже. Тада је СНС имао мало већи рејтинг од 30 одсто, а порука је гађала у циљ јер људи воле победнике.
Из победничког табора иде и порука да је и врапцима јасно да ће СНС дуго остати на власти. Напредњаци сад имају подршку већу од 50 одсто. У једној од анкета на питање колико ће Вучић остати на власти највише испитаника је заокружило одговор – два мандата. Много мање се определило за одговоре – неће издржати ни овај мандат, владаће као Слоба, као Ђукановић, као краљ Никола.
Наше саговорнике питали смо на чему се заснива уверење о дугој владавини СНС-а, и то не само у владајућим, већ и у опозиционим круговима.
Бранко Радун, политички аналитичар, уверење тумачи и чињеницом да је уместо две јаке странке, ДС-а и СНС-а, сада остала једна . „Напредњаци имају подршку више од половине грађана, па чак, када та велика подршка крене да се топи због реформских захвата, не може тако брзо да се истопи.”
Он каже да уверење да ће напредњаци дуго владати подстиче и непостојање опозиције: „Док је био на власти ДС је имао опозицију у СНС-у, а напредњаци сада практично немају опозицију. Александар Вучић има огромну подршку и већина је у ствари гласала за њега, а сада у Србији нема још једне личности тог формата. Такве личности се стварају и за то је потребна година или чак четири–пет година. Уверење подстиче и одлучност у борби против корупције и резова који се најављују и да би неко сада парирао власти мора такође да покаже неку врсту одлучности, али и нове идеје и нови програм.”
Радун сматра да би једина платформа за супротстављање била она против Вучића, али да се сада ни то не види, јер нема ни такве спреге ни предводника. „Нема такве личности ни програма, ни у парламентарној ни у ванпарламентарној опозицији. Опозиција је можда у одумирању, чак ни парламентарна опозиција није у бољој ситуацији од ванпарламентарне. Нову идеју и личност за сада не видимо, а чак и да се појави, потребно је време да се грађани разочарају у ову власт и да гласају за другу странку.”
Владимир Вулетић, социолог, објашњава да у Србији постоји тренд да када се дође на власт, народ има стрпљења. „Слободан Милошевић је дуго имао подршку, Војислав Коштуница би заокружио два мандата да није абдицирао, и Борис Тадић је имао заокружен период. С друге стране, видимо пример Словеније, у којој су грађани нестрпљиви – кад једна гарнитура не испуни обећања, они их кажњавају. Тога код нас још нема, мада људи и овде умеју да казне власт, али не сваке четири године. За уверење да ће напредњаци дуго владати нема богзна каквог образложења, али једно је да грађани дају шансу да се уради обећано. Највеће шансе да замени Вучића имао неко ко ће се тек етаблирати.”
Вулетић подсећа и да људи, када је криза, имају тенденцију да се групишу око вође, што се догађало у време Милошевића. „Али и без обзира на кризу, код нас се показало да опозиција никада није срушила власт већ се она сама урушавала, кад је издала своје програме. У време Милошевића то је било да сви Срби буду у једној држави и да КиМ остане у Србији, или опозиција која је обећавала виши стандард а сама се обогатила. Гласајући за СНС, људи су мислила на правду за малог човека и главне непријатеље тајкуне и политичку елиту. Ако се обећања не испуне, може се догодити да се не испуни ни обећање председника СНС-а. Овој гарнитури претња је спољна политика и догађаји на том плану, а ако се то преброди, Вучићево обећање ће се испунити.”
Ђорђе Вукадиновић, главни уредник НСПМ, сматра да је распрострањена фама, опште место и врста консензуса да ће се Вучићева власт мерити с више мандата или деценијама владавине. „Први разлог тог веровања јесте месијанство и тонови апокалиптичности у поступку Вучића и сарадника о епохалном преокрету. Кад најављује непопуларне мере, он воли да каже – знам да ће ме ове мере коштати. То је реторика која треба да изазове мобилизацију њихових бирача.”
„И они сами верују да ће владати дуго као и њихови опоненти, због одсуства алтернативе, јер се не види харизматична личност ни у парламентарној ни у ванпарламентарној опозицији”, каже Вукадиновић. „Опозиција је малобројна, разбијена, подељена, више забринута како ће да преживи. То ствара утисак да ће СНС владати вечно, али лично не делим то уверење, јер је ово систем и власт који сами себе урушавају. Нема јасног концепта, то је импровизација базирана на једној личности. Или ће се то мењати, или ће се урушити. Највећи противници дуговечности су они сами, затим економски и социјални проблеми, а тек потом њихови критичари и опозиција.
