Прочитај ми чланакСамостални посланик Ђордје Вукадиновић изјавио је у уторак, 19. новембра, на конференцији за штампу у Скупштини Србије да је као одговор на посланичко питање од Министарства унутрашњих послова управо добио информацију да је то министарство у мају 2018. године дало сагласност компанији "Крушик" за извоз мина у Јерменију.
Вукадиновић је додао „да је тиме књига спала на два слова“, будући да су преостале још две институције Министарство иностраних послова и БИА, од којих је могуће да „Крушик“ није добио ту сагласност, која је касније дата приватном посреднику (фирми ГиМ)“.
– Добио сам одговор посебно од кабинета министра унутрашњих послова где они кажу и потврђују да су по захтеву од 10. априла, 22. маја 2018. године дали позитиван одговор. И Министарство одбране ми је одговорило да је дало позитиван одговор холдингу „Крушик“. Од Министарства спољњих послова ћу тражити појашњење непотпуног одговора који сам добио. Министарство спољњих послова није рекло ни да, ни не, стога ћу поновити питање – казао је Вукадиновић.
Он је рекао и да га не занима само да ли је одговор на захтев „Крушика“ био позитиван или негативан већ и са којим образложењем је одобрење ускраћено „Крушику“ 2018. године, а неколико месеци касније дате су дозволе приватном посреднику.
– Корак по корак упорно и неодустајно ћу инсистирати на питањима јер је у заједничком интересу да се ствар истера на чистац. Да утврдимо чињенице барем о једном сегменту афере „Крушик“ и чудне послове у вези наше наменске индустрије – рекао је Вукадиновић.
О буџету и просечној плати у Србији
Самостални посланик у Скупштини Србије Ђорђе Вукадиновић изјавио је још на поменутој конференцији за новинаре да је, по његовом мишљењу, „предлог буџета несумњиво и недвосмислено предизборни, као што је био и ребаланс буџета који је недавно усвојен“ и да „власт показује да врло озбиљно схвата предстојеће изборе и шаље поруку бирачима да очекује да поново добије њихов глас“.
Он је навео да постоје три фаме у вези са буџетом и економском политиком владе које нису истините – фама о банкроту који је наводно претио и који је избегнут само захваљујући томе што је актуелна политичка структура дошла на власт, фама о просечној плати од 500 евра, и фама о страним инвестицијама за које се садашња власт хвали да је успешна у њиховом привлачењу и да то доприноси економској стабилности и напретку земље.
О банкроту који је наводно претио и који је избегнут захваљујући што је ова власт преузела мере нико није причао озбиљно до 2013, 2014. године, када су они дошли на власт, иако трендови нису били позитивни. Што се тиче друге фаме, просечну плату од 500 евра која је обећана пре доста година, уз одређени финансијски хокус-покус имаћемо у децембру, што не значи да већина грађана има плату од 500 евра, нити је то показатељ прогреса, већ се тај циљ намиче финансијским инжињерингом – рекао је Вукадиновић.
Вукадиновић је о трећем миту – о привлачењу страних инвеститора, рекао да, иако је и ове године у буџету за стране инвеститоре предвиђено стотинак и више милиона евра, „нити привреда цвета нити грађани осећају бољитак“.
– Цветају само страни инвеститори. Озбиљни економски стручњаци сматрају да су страни инвеститори заправо омча о врату националних економија и свакако не гарантују прогрес. У том смислу бих рекао да не случајно ова власт ужива подршку центара финсансијских моћи, не само због политике попустљивости према Косову и Метохији, него и због економске политике која је изразито базирана на причи и фами о страним инвестицијама као леку за све наше привредне и друштвене болести – рекао је Вукадиновић наводећи да је „такав начин може бити погубан за домаћу привреду.
Он је рекао и да у ту „неозбиљну и дугорочно погубну економску политику Владе спада и фамозна изградња фамозног националног стадиона, који се нашао у овом предлогу буџета и за који су предвиђене стотине милиона евра“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 22, 2019
– Тај предлог је погрешан и бацање новца и уз то неодговорност власти и погрешно постављање приоритета када је реч о буџету. Цена од 200 и 250 милиона евра је реда величина руских стадиона, нешто је јефтиније од новог стадиона Бајерна из Минхена. Сума је огромна и бесмислена без озбзира што кажу да ће допринети развоју туризма. Видимо да је спортски туризам на ниским гранама, интересовање јавности је врло мало. Смешно је и тужно да на важним утакмицама присуствује по 6.000 гледалаца – казао је Вукадиновић.
Према његовим речима „никада није изградња стадиона поспешила развој спорта, већ се то постиже улагањем у спорт“, док је новац који се у буџету предвиђа за изградњу националног стадиона „градња куће од крова који је не само непотребан већ је питање и да ли нам је и та кућа неопходна“.
