Прочитај ми чланак
Страх један од основних покретача, и већ се виде мешетари који распирују бојазан од избеглица са циљем стицања политичких поена.
Талас избеглица из арапског света који је запљуснуо Србију је на тест ставио и народ и политичку сцену. Народ је са највишом оценом положио, а политичари су, већ по обичају, потпуно подбацили.
Грађани Србије су, видевши хиљаде избеглица, међу којима се налази огроман број жена и деце, у њиховим судбинама препознали судбину нас као народа. Ми, Срби, смо векове провели у збеговима и негде нам је већ у генима записано да умемо на препознамо туђе муке и да се са сапатницима можемо разумети, чак иако нас дели цивилизацијски јаз. И баш због тога не треба да чуди што су избеглице на свом путу дугом више хиљада километара једино у Србији пронашли испружену руку, а не претеће стиснуту у песницу.
О АУТОРУ
Мирослав Паровић је председник Треће Србије.
За мене је то јасан знак да Патријарх Павле није узалуд вапио да будемо људи нити је Марко Миљанов узалуд у аманет оставио мисао да је јунаштво бранити себе од другога, а чојство бранити другог од себе, те да је немогуће бити Јунак без да си Човек.
Са друге стране, ми, политичари, поново смо пропустили историјску шансу да на унутрашњем плану дођемо со политичког јединства у погледу тога шта је суштински безбеносни изазов за Србију и са чиме се ми то у ствари суочавамо.
Већ дуже време заговарам потребу да се сви релевантни политички фактори у Србији састану и да заједно дефинишемо политички правац одбране од растуће претње глобалног исламистичког тероризма, као и свеприсутног великоалбанског тероризма, који у себи такође има изражену компоненту исламистичког тероризма. То заговарам, јер сам става да претња по мир у региону не долази од избеглица које су побегле од џихада, већ да претња лежи управо у џихаду, који на Балкану траје већ деценијама и са којим смо се ми као народ већ више пута сукобљавали.
Такође, става сам да се на плану заштите безбедности једино може радити регионално. То отвара легитимну могућност да се започне стварање и неке нове форме „Балканског савеза“. Тај нови савез би пре свега имао за циљ очување стабилности и проходности путног правца „коридор 10“, те на тај начин и одбрану геополитичког значаја централног Балкана.
Плашим се да ће, уколико не дође до озбиљног унутрашњег политичког дијалога и договора о питању националне безбедности, ово питање постати дневнополитичко, чак једно од кључних предизборних питања, а то никако неће бити добро. Одавно се зна да је страх један од основних покретача људи и већ се на политичкој сцени виде мешетари који распирују пренаглашену бојазан од избеглица, и то са циљем стицања политичких поена.
Наравно, на политичкој сцени велики је број и оних који нуде штетне идеје, попут оне да избегле треба насељавати у пасивним крајевима Србије. Све то заједно чини се дириговано је из једног центра, и то истог оног који је срушио Сирију и створио Исламску државу, а сад му треба дестабилизација Европе.
