Прочитај ми чланакУ доба пандемије су надлежности државе велике, али Мађарска и неке земље Западног Балкана желе да иду још даље: тамо се ова криза изгледа користи за поткопавање темеља правне државе и демократских институција.
У доба епидемије друштво мора прихватити значајна ограничења јавног живота. Тако је и у случају кризе са короном. На снази су забране које сви могу разумети: ограничење контаката, забрана изласка и путовања, све што би могло успорити ширење заразе. Али, неке државе средње и југоисточне Европе користе пандемију и да би угрозиле начела правне државе, макар то неће имати утицаја на борбу против епидемије, пише Дојче веле.
На првом месту је Мађарска: влада Виктора Орбана је парламенту предложила закон који влади даје изванредне надлежности, практично да се извршној власти, без временског ограничења, доделе диктаторске ингеренције. Тај „Закон за заштиту против вируса короне“ би требало да буде усвојен најкасније следеће недеље.
Већ сад мађарска влада може владати посебним уредбама, јер је прогласила ванредно стање. Али оно вреди само 15 дана и сваки пут мора бити продужено одлуком парламента.
Несразмерне мере?
Влада Словачке жели државним институцијама да да приступ подацима мобилне телефоније како би путем мобилног проверовали, јесу ли те особе у карантину. Четири државе Већа Европе – Арменија, Летонија, Молдавија и Румунија желе одређена одступања од одредби Европске конвенције о заштити људских права према којима би се у тим земљама могле суспендовати нека грађанска права за време ванредних околности. Критичари сматрају ту меру потпуно несразмерно постојећој опасности.
У Бугарској је председник Румен Радев ветом зауставио увођење закона о ванредном стању који је, слично као у Мађарској, предвиђао затворску казну већ и за ширење вести које надлежне службе сматрају неистинитима. Исто тако се предвиђа и коришћење оружаних снага за дужности које су у овласти полиције. Заправо је изненађење што је и део владајуће коалиције прихватио вето председника, али је још могуће да ће се слична ограничења тек другачије формулирати. О томе ће бугарски парламент одлучити у следећим данима.
Србија „на корак до диктатуре“?
Контроверзно се расправља и о кризном менаџменту неких председника и влада земаља Западног Балкана. У Србији политичари демократске опозиције и независни правни стручњаци оптужују председника Александра Вучића који је увео ванредно стање без да је имао уставни основ за то. Они тврде да је Србија „на корак од диктатуре“.
У Албанији је премијер Еди Рама најавио строже казне за оне који се не буду придржавали полицијског сата и послао оклопна возила с митраљезима да патролирају Тираном – што је опозиција оштро критиковала.
У Црној Гори је влада на интернету почела да објављује имена и адресе грађана којима је одређен карантен. Према изјавама премијера Душка Марковића, то је неопходно јер власти не могу саме да контролишу те особе и зато грађани морају бити информисани. Реч је о здрављу и животу, каже Марковић и додаје да сада није време за расправе о правним нијансама и заштити података. Црногорски борци за заштиту људских права то су жестоко критиковали Они сматрају да је то „позив на линч“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 27, 2020
