Полако се ближи децембар месец, а са тиме и локални избори на нивоу целе Србије, што значи да је време да се коначно говори и о проблемима рада локалних самоуправа у Србији. Редакција СРБИН.ИНФО тим поводом је разговарала са Миомиром Јовићем, функционером СРС са Врачара, где нам је рекао нешто о корумпираности локалне власти на Врачару.

КАКО ОЦЕЊУЈЕТЕ РАД ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ НА ВРАЧАРУ ?

Поставили сте ми наизглед лако и једноставно питање. Одговор не може бити ни лак ни једноставан. Ја сам рођени Врачарац и цео свој животни век сам провео на оном правом, географском Врачару. Дакле волим свој родни град Београд, али сам посебно емотивно везан за Врачар. Запамтио сам многе власти у политичком смислу и коначне административне деобе у Београду. Искрено јежим се и на помисао о административној деоби. Но мислим да то није тема Вашег питања.

Градска општина Врачар је оваквом направљена почетком шездесетих година прошлог века. Имао сам ето неку прилику, част, задовољство или како то да назовем да остварим преко 30 година радног стажа у ОРГАНИМА УПРАВЕ ОПШТИНЕ ВРАЧАР. Самим тим сам упознао и како су многе власти функционисале. Почев од оних комунистичких до дана данашњег. Од свих власти једино је можда, кажем, можда била она коју су сачињавали СПО-ДС-ДСС још деведесетих година. Пратећи догађања на мом Врачару зарадио сам и надимке као ВРАЧАРСКИ МОНСТРУМ и МИША РАДИКАЛСКО ЗЛО ВРАЧАРА. Ја се са оба надимка поносим.

Дакле мислио сам шта сам мислио, онда ми је поверено да будем заступник грађана, односно одборник у СКУПШТИНИ ОПШТИНЕ ВРАЧАР. Мислим да сам задужење одборника прилично добро обављао. Та обавеза ме је терала да се једноставно мешам у свој али и туђе послове. Мандат ми је престао 2012.године у мају, али све једно мој Врачар волим ништа мање него тада. Процењујући локалну власт или како Ви рекосте САМОУПРАВУ то бих могао поделити некако на два дела. Период пре маја 2012. И период после маја 2012. Који и данас траје. Пре 2012.године у власти је доминирала Тадићева ДС. Председник општине постао је г.Бранимир Кузмановић.

Дакле зло над сваким злом. Умео је човек да барата народним новцем или како се то каже буџетом. Слободно ћу превести на народни језик, умео је човек да краде паре. То се могло видети кроз јавне набавке. Почев од баналности као преко 20 мобилних телефона, куповином аутомобила, такозваним жардињерама, ХТЗ опрема и да не набрајам даље. Има много тога и дакако за све валидна документација кроз оригиналне документе, одборнича питања и одговоре и редом.

Дође 2012. година и уз одређене манипулације као повећање броја бирачких места, смањења броја одборника и усељавањем из источне србије ДС добије јаку већину на Врачару и тако настави да влада. Међутим, много тога се променило. Градску власт, као и републичку знамо ко је преузео и шта се догађа. Обзиром да добро познајем и Бранимира Кузмановића као актуелног Председника општине и Богдана Татића, актуелног Председника ДС Врачар и члана општинског већа а он је посебна прича преко оца Славка и маћехе Зоране, могао бих још тога рећи.

Уз то треба додати актуелног такозваног НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА И Председника ОО СНС Александра М. Марковића, некада познатог као ситног лопова. Волео је да краде мобилне телефоне,(обожавао је марку НОКИА, посебно такозване комуникаторе) и препродаје их још док је био секретар ОО неке друге странке.

У овом тренутку да замешатељство буде веће,али истовремено услови за нечасне и непоштене радње повољнији долази до следећег:

ДС се дели, али се на Врачару то не познаје јер садашњи Тадићевци и садашњи Пајтићевци су поделили међусобно колач власти. Побогу како и не би кад је плата у општинском већу 1100 евра, приде привилегије, а нису мале и ако би се то некоме могло чинити. Чак чух да је боље бити општински већник него државни секретар.

Најновија сазнања говоре да су се некако споразумели Представници ДС и СНС на Врачару и зато влада мир у кући, али се средства одливају на најволшебније начине и како се ко тали, е те детаље баш не знам. Верујем у оно 50:50 између ДС и СНС односно Кузмановић и Марковић. Оба су позната по томе да воле власт и новац али не и рад за тај новац.

Да резимирам: И ако је нова градска власт као и републичка смањила буџет као такав, налази се начин да се новац одлива у нечије џепове. Сигуран сам да су власници џепова припадници ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ Бојана Пајтића, СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ Бориса Тадића и наравно СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ коју води наш врли фирер Александар Вучића кроз имена која сам већ навео.

МОЖЕТЕ ЛИ НАМ НЕШТО РЕЋИ О НЕПРАВИЛНОСТИМА ПРИЛИКОМ ДОДЕЛЕ ФИНАНСИЈСКЕ ПОМОЋИ ГРАЂАНИМА ИЗ БУЏЕТА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ВРАЧАР?

О тим не правилностима, могли би се читави томови написати. Нешто као рецимо РАТ И МИР у 20 или више томова. Видите, сваки буџет био он општински, градски или републички има одређене ставке за одређене послове. Дакле и буџет градске општине Врачар има ту ставку. Врло је интереснтно погледати буџет и за ову али и за претходне године где су ставке за хуманитарну помоћ и подршку готово не постојеће или минималне како вам је већ воља да тумачите. Наравно има грађана који су у датом тренутку у некој озбиљној социјалној потреби. Најпре истичем здравствене потребе. Знамо у каквој држави живимо. Да је ово све само не држава, да ово нема никакве везе са поштењем, моралом и бригом за сопствене грађане. Ови садашњи на власти су апсолутно исти као и они пре 2012. Године. Не исти него и гори јер су само агилнији у пљачки, лажима и сличним антинародним делатностима.

Но вратимо се ми на доделу финансијске помоћи. Знам за случајеве као Б.П. или В.Ђ. који су одбијени јер у буџету НЕМА СРЕДСТАВА ЗА ТЕ НАМЕНЕ. Познат ми је још низ сличних случајева где су људи једноставно упућени на Центар за социјални рад. Руку на срце та установа, таква каква је грех је и што постоји. Наиме наведени случајеви су веома деликатни здравсртвено. Тражена је финансијска помоћ али не да се рецимо људима да новац на руке него да се уплати на одређене здравствене установе, како би биле извршене потребне претраге и хируршки захвати. У оба случаја су деца испод 10 година у питању.

Са друге стране имамо ситуацију где се грађанима додељује финансијска помоћ дирекно на руке, ако мало прочепркамо да видимо коме и зашто је та помоћ додељена долазимо у следећу ситуацију. На терену установимо шта установимо и са тим документима приступимо актуелним лоповима у општини Врачар као што су Бранимир Кузмановић из ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ и лику у сенци као што је шеф назадњачке одборничке групе Александар Марковић иначе и народни посланик све постаје јасно. Добијемо одговор као да нисмо овлашћени да питамо за народне паре и приде још не може нам то бити саопштено ради заштите ПРИВАТНОСТИ особе којој је помоћ додељена.

Моје лично сазнање са писаним и потписаним изјавама и копијама докумената кажу да је три припадника демократије и два припадника назадних снага добило финансијску помоћ. Вероватно таквих случајева има још , само ето нисам сазнао за више. Сигуран сам без оправданог разлога је та помоћ додељивана. Али зато за подршку очувања здравља грађана Врачара, првенствено деце општина нема новца у буџету. Опростите , мало се узнемирим кад на овакве теме говорим.

ЧУВЕНИ ЗАНАТСКИ ЦЕНТАР НА ВРАЧАРУ, ПОПУЛАРНО НАЗВАН “ГРАДИЋ ПЕЈТОН” ПРОПАДА. О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ? КО ЈЕ ОДГОВОРАН ЗА ТО?

Знате, сада сте ми поставили ужасно мучно и тешко питање. Има на Врачару још, можда и много тежих проблема, али Чубура је морала бити и остати СРПСКА АУТОНОМНА ОБЛАСТ у сваком погледу. Ту су живели Петар Кочић. Либеро Маркони, Миодраг Петровић Чкаља. Милован Илић Минимакс. Бора Тодоровић . . . Нека ми опросте сви они које нисам споменуо,а има још тих великих ликова. Скадарлија је била, вероватно и остала боемска четврт Београда али Чубура је прича за себе. Да моја Чубура коју све теже и теже препознајем.

Сви набројани ликови су уживали у ницању Чубурског ГРАДИЋА ПЕЈТОНА. Било је то почетком седамдесетих. Таман је почела и ера тржних центара, ера викендица у пуном јеку, а чубурци се заинатили па неће тржни него занатски центар. То је наравно био пун погодак. Било је ту сваковрсних ретких заната попут стаклодувача, дуборезаца,ткача, лицидера,филиграна,фотографа и редом. Гужва је бивала као негде на Теразијама. Живот је бујао.

Јако добро се сећам сваког шрафа,ексера, даске и свега шта је уграђивано и како је тај занатски центар грађен. Једноставно уживали смо у тој нашој оази. Дођоше деведесете године. Врачар је некако испао легло оних који нас ето већ више од двадесет година упропашћавају. Мислим на локал као што су општине и град. Најпре Врачар, био је јако тврд бункер ДОСманлија. Најгоре су се показали они из СПО и потом ови из ДС. Тада су били чак у ситуацији да су једни друге напали. СПО је хтео да руши Пејтон а ДС није дао. Тада сам и ја подржао петицију за очување иконе Чубурске зване ГРАДИЋ ПЕЈТОН.

Догађало се шта се догађало и дошло је још тих деведесетих до поделе пословног простора уместо једне градске фирме настало је тада у Београду 11 предузећа ЈП ПОСЛОВНИ ПРОСТОР. Између осталих и Градска агенција за пословни простор. Врачар је добио своју фирму ЈП ПОСЛОВНИ ПРОСТОР ВРАЧАР али на жалост Пејтон је подпао под градску управу као значајан објекат и врло важно је рећи изградила га је држава. Дакле није отет разним конфискацијама, национализацијама и сличним глупостима. Е сад настају озбиљни проблеми.

Дакле агенција за пословни простор Београд газдује. Њихово газдовање се одликује у томе да ни један динар више од 15 година није уложен у Пејтон али је зато из Пејтона извучен приход од најмање 700 милиона динара. Кад хоће да издају простор иду на некакве лицитације и услед тога простор је не издат и још више пропада. Енормне су цене по квадрату закупа. То у данашњем тренутку и није баш упутно.

Имамо прилике да видимо Кнез Михајлову, Теразије, Трг и другде колико простора зврји празно. Мислим класирати нешто као ЕКСТРА зону па никако не издати у закуп. Апел да се цене снизе и колико толико убере од закупнине не помаже. Док је био Ђилас није ваљало али ово сад имам утисак да по сваку цену желе да разоре не само Пејтон и Чубуру него и Београд. Јежим се на помисао да о Београду брину они који МРЗЕ БЕОГРАД. СИГУРАН САМ ДА ЈЕ НЕКОМЕ ПОТРЕБАН ПЛАЦ ГДЕ СЕ НАЛАЗИ ГРАДИЋ ПЕЈТОН И ДА СВЕ ЧИНИ ДА СЕ ПЕЈТОНА ШТО ПРЕ ОСЛОБОДИ. Ако ништа више бар ће се нешто уградити са десетак процената као некада Веса Бошковић у Дирекцији за грађевинско земљиште или покојни Неша Богдановић и да не набрајам.

ТВРДИТЕ ДА ЈЕ ЛОКАЛНА ВЛАСТ НА ВРАЧАРУ ОТВОРИЛА ЧИТАВ НИЗ УРБАНИСТИЧКИХ ПРОБЛЕМА. МОЖЕТЕ ЛИ НАМ РЕЋИ НЕШТО ВИШЕ О ТОМЕ?

Нисам сигуран да сам најбоље разумео питање. Урбанистичке проблеме града па и било које општине решава град уз некакве договоре или шта већ са општинама. Познато је да Београд има 17 општина, од којих 8 чини градско језгро Београда. Ту су ударне општине Стари град, Врачар и Савски венац, потом Палилула,Звездара,Вождовац,Чукарица,Раковица Дакако не желим да повредим или заборавим остале општине али обичан поглед на карту града потврђује речено.

Врачар има неколико врло озбиљних урбанистичко грађевинских проблема који се провлаче деценијама. Кренимо рецимо: ТРГ СЛАВИЈА, Митићева рупа, па потез између Београдске и Мекензијеве, па потез уз Булевар ослобођења непарна страна. Ту су и проблеми шпица Јужног булевара. Посебно је питање кишни колектор који је пре пар година рађен и уместо да буде користи од њега само је већа штета. Довољно је наћи се на почетку Јужног булевара кад и оле киша јаче падне. Прошла година је то одлично показала. Него оставимо то. Најболније питање је Славија и потез према Храму.

Порушен је потез апотека, биоскоп, књижара. Такође порушен је и потез на углу Проте Матеје где је био комисион, анкер Цветковић, посластичарница Арнаутовић и шта смо добили ове пљачкобере паркинга са оним ружним гвожђуријама. Митићева рупа је била и остала посебно питање и вероватно ће још дуго тако осртати обзиром да је реституција у току.

Булевар ослобођења, непарна страна на потезу од хотела СЛАВИЈА2 до угла Охридске је језива прича коју ни Агата Кристи не може описати ни Алфред Хичкок снимити. Лично мислим да ни господ Бог више не зна ко,шта, како, зашто, када на том потезу. Ту су умешани Хидротехника која је деведесетих добила концесију да све расели,поруши и изгради. Марковић и Хидротехника више не постоје. Умешао се Антељ и његов Гемакс, ту је умешана општина Врачар, град Београд, непостојећа Беобанка,још неке две стране банке и ко знас још ко.

Само девет породица је преварено и постало бескућницима захваљујући постпетооктобарској демократији. Да појавила се и реституција. Радује ме да су Јоксимовићи и део, макар и руинирани повратили. Има у том потезу и неколико станара сада се то каже ЗАКУПЦИ некада се то звало НОСИОЦИ СТАНАРСКОГ ПРАВА. Лично сам се заузимао да људи реше свој статус путем откупа али камарила предвођена Бранимиром Кузмановићем у општини Врачар није то дозволила. Ни сад се тек не може то остварити јер градска власт је оличење таквог зла да ни БОКО ХАРАМ или американци не могу такво зло учинити.

Вратимо се на урбанизам, што је основа овог питања. Видите постоји неки пропис који каже да општина издаје, али уз сагласност града грађевинске дозволе за градњу до 800 квадрата, преко тога град издаје без сагласности општине. Просто се и намеће питање шта ће нам општине кад нису по овлашћењима чак ни као месне заједнице, а троше буџетска средства. Све једно на реченим локацијама помешани су јако велики интереси неких особа из владајућих структура, неких банака и неких тајкуна. Није за очекивати да ће поменуте локације бити решене уколико се неко мало не угради и не прескочи законе и којекакве подзаконске акте.

КАКО КОМЕНТАРИШЕТЕ СТРАНАЧКО ДОДЕЉИВАЊЕ СТАНОВА НА ВРАЧАРУ?

Лепо питање нема шта. Можда ће одговор звучати компликовано али је врло једноставно одговорити.

Није тешко бити лопов само је потребно искористити прилику, а на Врачару, Старом граду у Београду па и другде ево богом даних прилика, од 5.октобра 2000, сада је тек, мислим од маја 2012, верификовано маја 2014. елдорадо за лопове и разноврсне криминалце, тајкуне и сличну фукару.

Видите, такозвани друштвени стамбени фонд је распродат. Тамо негде деведесеттих у јеку ратова, санкција, инфлације и чега све не почела је та распродаја. У принципу је и одобравам. И сам сам тада откупио свој стан. Сабрали нам лепо радни стаж и додали колико се тражило и то је то. Елем, остао је један део не распродатог стамбеног фонда.

Разни су разлози зашто људи нису откупили станове. Постоји и групација која је кренула у откуп на дужи рок. Наравно опет из неких својих, највероватније финансијских разлога. Остао је један мали део не распродатог стамбеног фонда. Како који корисник престане са коришћењем то општина преузме и поново додељује некоме другом. Појавио се и један моменат звани РЕСТИТУЦИЈА,а то угрожава неке станаре.

У општини Врачар, актуелни Председник (ДС) сигуран сам у сарадњи са неким припадницима СДС(бивши ДС) и са народним послаником и челником СНС Врачар Марковићем има свој тал у овим пословима. Некако бих и покушао да разумем да се неки стан и додели неком партијском колеги. Кажем некако бих покушао да разуме,али не верујем да бих успео разумети. Догађања кажу овако: Тај и тај стан додељује се некоме на неодређено време. Тај неко добије тај стан и откупи га за пар хиљада евра и препрода после за пар али десетина хиљада евра. У неку руку ајд, не одговара човеку локација,спратност или шта друго.

Не могу да разумем када исти тај Бранимир Кузмановић, онако демократско покварењачки рецимо додели породици назовимо је Ђокић(која има двоје инвалидене деце) руину у дворишту на 5 година. Ту руину неко сруши и направи пристојних двадесетак и неколико квадрата. Лично сам апсолутно све надгледао и ангасжовао се на додели и изградњи објекта. Том приликом општина узме 240.000 динара некаквих донација од хуманих људи. Уложи ништа. У међувремену ето реституције и уз бласги осмех одговора: ОПРОСТИТЕ НИСАМ ПЛАНИРАО РЕСТИТУЦИЈУ.

Слична ситуација је и са породицом Симић у Ресавској улици. Самохрана и инвалидна мајка двоје деце ускоро ће се наћи на улици. А језиво је било видети где је гајила двоје дечице у каквој влази и подруму. Дечица ко дечица, сва та мука их тера да су скромни, вредни и добри ученици. Мало су прематори да тако кажем за свој узраст. Нема оног сјаја у очима, оне ведрине и несташлука који деци припада. Ето то је нама донео 5.октобар и сво време на овамо. Само могу рећи даисто зло које ради Кузмановић на Врачару раде и на градском нивоу и ако су назадно обојени.

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

Ознаке: Врачар, Миша Јовић, српска радикална странка, СРС