Pročitaj mi članak

NA RAČUN GRAĐANA Vulin u MUP sam bira agenciju preko koje kupuje avio-karte

0

Ministarstvo unutrašnjih poslova na čijem čelu je Aleksandar Vulin i nabavku avio-karata i hotelskog smeštaja sprovelo je suprotno zakonu. Umesto javnog poziva, pod parolom hitnosti, posao su ponudili direktno agencijama po njihovom izboru. Na taj način su izbegli konkurenciju i potencijalno dobijanje niže cene. Ovo je samo jedan u nizu primera u kojima je MUP, ali i ostala ministarstva, mimo kontrole trošio novac svih građana Srbije.

Хитност. То је основ на који се министарства, јавна предузећа и локалне самоуправе позивају када желе да избегну тендер. За то ретко када има основа. У овом случају реч је о набавци авио-карата и хотелског смештаја које Министарство унутрашњих послова спроводи сваке године.

Дакле, морала је бити планирана и као таква спроведена по Закону о јавним набавкама.Уместо тога, Министарство је позив упутило двема туристичким агенцијама по свом избору. „Одеон плус травел и сервице“ и „ ТТ&Т”, обе из Београда. Процењена вредност ове набавке је 20 милиона динара, без ПДВ-а. Посао је добила агенција „Одеон“.

Уговор се односи на период од годину дана, али може трајати и краће уколико се новац потроши раније. Уколико се то догоди спроводи се нова набавка.

У образложењу хитности наводи се хитна екстрадиција и путовања припадника МУП-а.

„Захтеви за набавку авио карата и хотелског смештаја су релативна категорија и немогуће их је планирати на начин да се унапред зна да ли ће их, када и колико бити“, стоји у образложењу Министарства.

Драган Добрашиновић из Коалиције за контролу јавних финансија за „Нову“ каже да такво образложење не стоји.

„То је иста матрица коју примењују годинама. Авио карте и хотелски смештај су предвидиве ствари, знате да ће вам сигурно требати и сваке године вам требају. Примена института хитности је чиста манипулација и злоупотреба те могућности предвиђене Законом“, наводи Добрашиновић.

Хитне и тајне набавке – пракса Вучићеве власти

Хитне и тајне набавке постале су пракса актуелне власти Александра Вучића. Уговори се склапају или са одабраним понуђачима, фирмама често блиским СНС-у, или су услови тајни те јавност не зна ни колико је новца за нешто потрошено.

Добрашиновић објашњава да власт врло свесно на тај начин избегава конкуренцију.

„Њихови мотиви су јасни. Тиме ураде оно што су хтели, доделе посао фирмама којима желе. Каква је ситуација показује податак из истраживања Топличког центра за демократију и људска права да је од 100 највећих јавних набавки у 2020. години чак 75 било са једним понуђачем“, каже Добрашиновић.

Додаје да додатно забрињава чињеница да због тога нико не одговара, да се закон крши без последица.

„Ништа се не мења упркос извештајима Државне ревизорске институције у којима се упозорава на кршење закона“, наводи наш саговорник.
Примера из праксе је пуно.

Током пандемије, власт је под окриљем „хитности“ и „тајности“ направила и споменик Стефану Немањи. До данас није саопштено колико је он коштао грађане Србије.

Трошкови око споменика ту нису завршени јер је у међувремену спроведена хитна набавка за обезбеђење споменика. То нас кошта седам милиона динара.

Тајна цена аутомобила

Министарство унутрашњих послова и Министарство одбране, оба у време мандата Небојше Стефановића, набављала су аутомобиле. Те набавке су проглашене тајним те јавност није добила податак о цени аутомобила.

Посао је у оба случаја добила фирма „Ауто Чачак“, чији је власник бизнисмен Миленко Костић близак Српској напредној странци.

На списку су и нетранспарентне набавке респиратора, реагенса и вакцина, као и стихијско опремање новосаграђених ковид болница у Батајници и Крушевцу…

У међувремену је уведена још једна категорија којом се избегавају тендери. Реч је о међудржавним споразумима. Најчешће су примењивани у пословима изградње путева у Србији. У таквим случајевима се све договара директно са једним понуђачем, фирмом из земље са којом је споразум склопљен.

Ово је само мали део сумњивих набавки које је ова власт спровела.

Стотине милиона евра је на овај начин потрошено. Реч је о новцу свих грађана Србије који се троши нетранаспарентно и без контроле.