Dva su osnovna, već poznata i, takoreći, stara kriterijuma po kojima je pravljena nova Vučićeva (odosno, Vučevićeva) vlada. Prvi i glavni kriterijum je lična lojalnost samom Vučiću, a drugi je nastojanje da se i personalnim rešenjima zadovolje, pomire i namire interesi obe geopilitičke strane sveta. Što se lojalnosti tiče, tu se poslušni kadrovi zamenjuju još poslušnijim, uz povremeno mešanje karata, recikliranje i stvljanje na klupu za rezerve. U tom pogledu jedino relativno iznenađenje jeste ime Darka Glišića, ali samo u smislu funkcije, jer je on godinama član najužeg kruga Vučićevih najbližih saradnika i operativaca.

Глишићево именовање на важну позицију министра за јавна улагања, што су, у основи, оне некадашње „капиталне инвестиције“ (уз званично промовисање Синише Малог у „првог потпредседника владе“) само значи да Вучић жели да у сусрет ЕКСПУ има личну и директну контролу над свим инвестиционим пословима и пројектима – а што и није нека новост.

А што се тиче овог „геополитичког“ критеријума, ту се опет види покушај балансирања између тзв. „проруских“ и „прозападних“ кадрова. При чему Александар Вулин већ традиционално представља „џокера“ који треба да умири евентуалне сумње и страховања на руској страни, док се са „западњаком“ Марком Ђурићем на месту министра спољних послова шаље охрабрујући сигнал према САД и амбасадорима „квинте“ да Србија не скреће са „европског“ тј. западног пута.

После краће паузе на клупи за резерве Лончар се враћа у игру на, такорећи, резервисано место министра здравља. Дачић се такође враћа на „своје“ челно место у МУП-у, али ће на њему вероватно имати улогу „енглеске краљице“ или „вршиоца дужности“. Али то ће, у принципу (и у најбољем случају) бити и сви остали министри ове владе, укључујући и њеног премијера.

Izvor: beta

Oznake: Đorđe Vukadinović, Aleksandar Vulin, Marko Đurić, nova vlada