U zajedničkom zločinačkom projektu, Aleksandar Vučić i Aleksandar Vulin povezani su brojnim krivičnim delima. Zajedno su sarađivali sa klanom Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, kao i sa Predragom Koluvijom. Vulin je već stavljen na crnu listu Sjedinjenih Američkih Država, a Vučić ga je ipak sad vratio u Vladu Srbije. Ne dozvoljava mu da se distancira, jer zna da će ga kad-tad izdati, kao što je izdao Miru Marković.

Прави комунисти, од пре Другог светског рата, до новца су долазили крађом и оружаним пљачкама банака, трговачких радњи, кулака и буржуја. Они су прво робијали, па после долазили на власт. Лажни комуниста Александар Вулин иде у обрнутом смеру. Кад падне с власти, завршиће у затвору.

Александар Вучић је, кроз картел око своје Српске напредне странке, креирао заједнички злочиначки пројекат за пљачку јавних ресурса и приватне имовине. Осим Вучића, само је Вулин укључен у све сегменте организованог криминала: сарађивао је са кланом Вељка Беливука и Марка Миљковића, подржавао је нарко боса Предрага Колувију и шверцера оружја Слободана Тешића, а у корупцију је увукао и канадску тетку своје супруге Наташе.

Иако се за првих двадесет година Вулинове политичке каријере (ако тако може да се назове његов ангажман у Југословенској левици и њеним дериватима) за њега везују само идеолошке и дизајнерске критике, Вучић је успео да га криминализује. Вучић не би успео да Вулин томе није био склон. А, склоности те врсте показивао је чим се појавио на политичкој сцени као портпарол Савеза комуниста – Покрета за Југославију. Као портпарол ванпарламентарног политичког покрета, Вулин је добио простор у медијима, дипломатски пасош и оно што се почетком деведесетих називало четири П: паре, пиштољ, пејџер и „пајеро“ џип. Успут, добио је на коришћење и стан у центру Београда, апартман у хотелу „Интеконтинентал“, укључујући и услуге у СПА центру, па и све остале статусне бенефите припадника владајуће касте.

Вулин је све то пренео у ЈУЛ Мире Марковић. Са собом је понео и фотографију на којој су позирали маршал Тито и герилац Че Гевара. „Сусрет два комунистичка света, који немају ништа заједничко“, објашњавао је Вулин фасцинацију том гротескном сценом, у којој Тито, у белом оделу, с муштиклом и малом цигаретом, подсмешљиво посматра чупавог револуционара у неуредној униформи, с распертланим чизмама и томпусом у руци. Вулин се, наравно, идентификовао са Геваром. Да би личио на свог идола, пустио је дугу косу, обуо војничке цокуле и кожну јакну навукао преко црне кошуље испод које је носио панцир. Међутим, такав дизајн, којим је привлачио подсмех нормалних људи, био је једина Вулинова спона са Геваром. Уместо по латиноамеричким шумама, шетао је по београдским ресторанима и ноћним клубовима, где му је једина опасност претила од мамурлука изазваног „Хајнекеном“.

Као змијски свлак, Вулин је одбацивао идеологије и партије од којих није имао лукративне користи. Другарицу Миру је одбацио два пута. Први разлаз се десио двадесет и четвртог марта хиљаду девесто деведесет и осме, на дан формирања црно-црвене коалиције Социјалистичке партије Србије, ЈУЛ и Српске радикалне странке. Као комуниста, није хтео са четницима Шешељем и Вучић. Какав је он комуниста, такви су и они четници. Нула до нуле. Друго дистанцирање од Мире Марковић догодило се после распада црно-црвене коалиције и пада с власти. Вулин је основао Покрет демократске левице, али то се није примило, па се учланио у Социјалистичку партију Србије. Покушао је да одбрани Слободана Милошевића од Ивице Дачића. Ни то није успео. Кад је најурен из Социјалистичке партије Србије, формирао је Покрет социјалиста.

Променио је дизајн. Ошишао се, обукао је одело и ципеле. Задржао је само панцир. Променио је и идеолошке ставове. Уместо инсистирања на братству и јединству југословенских народа и народности, промовисао је идеју о „српском свету“. Одрекао се и девизе „чије су овце, његова је и планина“, па се сетио да је Косово „света српска земља“. На тој теми изградио је своје место у Вучићевом картелу. Кад је Напредна странка доведена на власт, Вулин је распоређен на место шефа Канцеларије за Косово и Метохију. Функцију је искористио за одбрану интереса Срба са Космета. Не свих Срба, него само политички и пословно подобних, оних из клана Звонка Веселиновића. Новосађани, који добро и дуго познају Вулина, тврде да је управо Звонко она „тетка из Канаде“, која му је крајем две хиљаде дванаесте године дала 200000 евра за куповину стана у београдској општини Звездара.

Где је Вучић, ту је мафија. Пристанком на сарадњу с Вучићем, Вулин је прихватио истакнуто место у напредњачком картелу. У прво време, спекулације о Вулиновој улози заснивале су се на процени поступака у јавности. Снимци са званичних манифестација, на којима се Вулин чудно понашао (колутао је очима, љуљао се и разговарао сам са собом) постали су вирални. Нарочиту пажњу је привукао снимак из времена кад се Вулин, као министар полиције, у октобру две хиљаде двадесет и прве године, састао с мађарским колегом Шандором Пинтером. Приликом обиласка граничног прелаза Хоргош, полицијски пас, обучен за откривање дроге, залајао је на Вулина. Трагикомична сцена је трајала десетак секунди. Да се одужила још мало, сироти пас би се овердозирао од испарења из српског министра полиције.

И пре тога, почетком две хиљаде седамнаесте, Вулин је био умешан у нарко аферу. Полиција је тада открила три килограма марихуане у службеном аутомобилу Министарства за рад и социјална питања, на чијем челу се налазио Вулин. Дрога је пронађена код Марка Јаблановића, чији брат Александар је био државни секретар у том министарству. У складу с напредњачком праксом, подаци из истраге су напрасно промењени. Полиција је саопштина да дрога није пронађена у службеном аутомобилу и да међу четворо ухапшених није био брат државног секретара. Марко Јаблановић је ослобођен оптужби, али његов брат Александар Јаблановић је ипак поднео оставку и вратио се у завичај, на Косово.

– Нема толеранције ни према дилерима, ни према корисницима дроге. Код кога год се нађе један грам марихуане мора да буде осуђен на минимум шест месеци затвора – тврдио је Вулин и тада, а и кад је постављен на место министра полиције.

По тој рачуници, Вулином ортак Предраг Колувија требало би да у затвору проведе неколико милиона година, пошто је на његовој плантажи „Јовањица“ пронађено 1649,4 килограма марихуане. Дрога је откривена и заплењена у новембру две хиљаде деветнаесте, четири године након што је Вулин званично, праћен телевизијским извештачима, посетио „Јовањицу“. У Вулиновој пратњи били су и представници Националне службе за запошљавање.

– Како сам могао две хиљаде петнаесте године да знам шта се дешавати, да ће Колувија бити ухапшен? Како? У „Јовањици“ сам брао парадајз и ротквице, нисам видео никакву марихуану – рекао је Вулин након затварања највеће европске фабрике дроге, коју су обезбеђивали припадници МУП-а, БИА и ВОА, а подржавали функционери из извршне власти, међу којима и тадашњи министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

У току је судски поступак по првој оптужници за „Јовањицу“. Још није почело суђење за „Јовањицу 2“, којом су обухваћени припадници полиције и безбедносних служби који су оптужени за сарадњу с Колувијином организованом криминалном групом. Није формиран трећи предмет из те серије, у коме би требало да буду оптужени политичари који су Колувију штитили од закона. Колувија и сада има подршку колега из врха напредњачког картела, који су му уступили адвоката Владимира Ђукановића, простор у режимским медијима, па и толерантан однос тужилаца и судија. Ипак, чак је и њему јасно да ће то трајати само док се не отвори његов „Блекбери“ телефон, који му служи као полиса осигурања. Кад би га откључао, сазнало би се с којим представницима власти је комуницирао. Братислав Гашић је признао да је размењивао поруке с Колувијом, али то негирају браћа Вучић. Колувија је уверен да ће га браћа штитити док се „не сети шифре“ свог телефона. Међутим, свима је – Колувији, Вулину и Вучићима – јасно да расплет не зависи од њих. Случај Предрага „Колумбије“ је у надлежности америчких служби, које, осим доказа о „Јовањици“, имају и „живи језик“ војног обавештајца Саше Вујисића.

Американци су значајну пажњу посветили спорним активностима Александра Вулина. Министарство финансија Сједињених Америчких Држава је прошлог јула увело санкције Вулину због повезаности са криминалом и корупцијом, умешаности у трговину дрогом и спорних веза са руским политичким, војним и безбедносним структурама. У образложењу одлуке о стављању тадашњег шефа Безбедносно информативне агенције на црну листу истиче се да је он „умешан у међународни организовани криминал, илегалне активности повезане са наркотицима и злоупотребу јавне функције“. Не наводе се детаљи Вулинових веза са наркотицима.

Такве детаље је истакао Вељко Беливук на саслушању у Специјалном суду, где се против њега и припадника његовог клана води поступак у коме су оптужени за седам убистава, изнуде, отмице, трговину дрогом, недозвољено поседовање оружја и друга кривична дела. Беливук је признао сарадњу са Александром Вучићем, описао је састанке које су имали у стану бивше Пинкове водитељке Катарине Шишмановић и акције које је обављао за потребе Српске напредне странке. Посредник у њиховој комуникацији био је Александар Видојевић, звани Аца Рошави, набољи пријатељ Данила Вучића. Међутим, Беливук је био незадовољан његовим понашањем, јер је све заслуге приписивао себи, па је тражио од Вучића да одреди другог сарадника за везу. Вучић је предложио Вулина.

– Не може Вулин, нећу да сарађујем са наркоманима, они нису поуздани. Вулина сам неколико пута виђао на сплавовима, потпуно дрогираног – рекао је Беливук.

Ипак, Беливуков ортак Марко Миљковић је пристао да сарађује са Вулином. Миљковић је на саслушању у суду рекао да је његов рођак, деца-стриц Светозар Вујачић, близак Вулинов сарадник.

– Вулина сам упознао у јесен две хиљаде деветнаесте. године у ноћном клубу „Готик“ у Карађорђевој улици. Тада је Вулин предложио да им нађем један штек ван Београда на неко одређено време. Вулина сам прво водио у две куће на левој обали Дунава, то значи Крњача, Борча, Овча… Њему се тамо нису свиделе те две куће из више разлога, али главни разлог је био зато што сам ја управо из тих крајева, па да нас не би повезивали. Вулина сам након тога одвео на локацију у Ритопеку, којом је Вулин био одушевљен. Рекао ми је да у ту „гаражу“ нико не долази док је они користе. Кад смо се видели са Вучићем, он ми је рекао да слободно могу да се налазим са Александром Вулином и да сарађујем са њим јер је он његова десна рука. Последњи пут сам се са Вулином видео у лето две хиљадедве хиљаде. године, када ми је тражио да председника Вишег суда Александра Степановића уценимо снимком који је требала да направи Тијана Максимовић, позната као Тијана Ајфон, која је тада била вереница Милована Тадића Миксе (шефа обезбеђења Вељка Беливука) – рекао је Миљковић у Специјалном суду.

– Беливук и Миљковић су покушали да нас уцене, али то не пролази код нас, а посебно код Вучића. Тај клан је предуго постојао и сада су у затвору и неће изаћи из затвора до краја свог живота. Знамо шта им је циљ, а то је да баце љагу на МУП и све оперативце који раде на случају – рекао је Вулин крајем јула две хиљаде22. године.

С обзиром да се Беливук и Миљковић до данас нису изјаснили о оптужбама, које их терете за низ тешких кривичних дела, већ су навели да ће одбрану изнети кад процене да је време за то, можда није погрешна Вулинова оцена да је у питању уцена. Беливук и Миљковић су управо то инсинуирали јавном понудом да сведоче о случају незаконитог рушења зграда у Савамали, убиству Владимира Цвијана и постављању оружја у Јајинцима, недалеко Вучићеве породичне куће, што је искоришћено за монтирану медијску представу о припреми још једног атентата на вођу напредњачког картела.

Беливук и Миљковић би могли да открију и ко је убијени мушкарац, чију фотографију су приказали Вучић, Вулин и Ана Брнабић на конференцији за медије, представљајући га као жртву из ритопечке кланице. У оптужници се не помиње та жртва, препознатљива по тетоважи грба Црвене звезде на нози. Тужиоци, који су водили истрагу, нису спровели истрагу, која би требало да утврди откуд Вучићу и Вулину та фотографија и ко је убијени човек.

Да би подигао тензије и дао драмски допринос морбидној представи, коју су преносиле све српске телевизије, Вулин је неколико пута наглашавао: „Склоните децу“. Био је у праву, деци не треба дозволити да гледају изливе патологије људи који се налазе на најважнијим функцијама у држави.

Такође, децу треба склонити и ако вође злогласног клана одлуче да објаве и снимке састанака с Вучићем и Вулином, за које се тврди да су направљени шпијунским ручним сатом, који је Беливук носио у тим приликама. Но, чак и ако су то обичне претпоставке, постоје фотографије које несумњиво доказују везе између мафијаша и челних људи власти. Једну од њих први је објавио Магазин Таблоид. На њој, загрљени и насмејани, позирају Вулин и Владимир Ковачевић, звани Ковач.

Ковачевић је припадао навијачкој групи ФК Рад, из које је потекао Беливук, који се укључио у Партизанове „Јањичаре“ на позив Александра Станковића, званог Сале Мутави. Да је та веза опстала и током активности клана из Ритопека потврдио је окривљени сведок Срђан Лалић.

– Ковач је био под контролом Марка Миљковића – рекао је „насмејани кољач“, како су Лалића називали режимски медији пре него што је пристао на сарадњу са тужилаштвом.

У време док се сликао са Вулином, Ковачевић је већ био осуђен на затворску казну због раније почињеног кривичног дела. Осим што је био осуђен због недозвољеног оружја („шкорпиона“), оптужен је за подстрекивање три особе да изазову пожар на аутомобилу „ренџ ровер“ у јуну две хиљаде двадесет и прве године.

Вулин је демантовао познанство са Беливуком и Миљковићем – „никад их нисам ни чуо, ни видео“ – али то није могао да каже за Ковачевића, па се бранио тврдњом да није знао о коме је реч кад му је пришао и затражио да се фотографишу за успомену и дуго сећање. У то је тешко поверовати, пошто је на другом снимку забележен срдачан сусрет Ковачевића и Небојше Стефановића, који је тада био на функцији министра одбране. Иначе, Ковачевић је изузетно близак са Ацом Рошавим. Тужилаштво није било заинтересовано да истражи те везе, што не чуди, с обзиром да организовани криминал не постоји без спреге извршне власти, правосуђа и ординарних криминалаца.

Уместо српских, Вулином се баве америчке службе, чије истраге су довеле до тога да буде стављен на црну листу. Између осталог, санкције против Вулина су уведене и због везе са трговцем оружјем Слободаном Тешићем.

„Вулин је одржавао однос на обострану корист са Тешићем, једним од највећих трговаца оружјем и муницијом на Балкану, помажући да се Тешићеве илегалне пошиљке оружја слободно крећу преко граница“, наводи се у образложењу одлуке америчког Министарства финансија.

Тешић и четири компаније, које се повезују с њим, под америчким санкцијама се налазе од две хиљаде седамнаесте. године. Ипак, недавно је објављено да он и даље послује са америчким фирмама, којима продаје оружје произведено у Србији. Процењује се да му је то омогућено из политичких разлога, пошто се српске гранате и муниција прослеђују украјинској војсци, па су Американци пристали да зажмуре на оба ока и занемаре санкције које су увеле Тешићу.

Што важи за Тешића, не важи за Вулина. Њему не опраштају „илегалне пошиљке које се слободно крећу преко граница“, посебно кад стижу из Русије.

Подгорички медији су пре три месеца објавили, а Магазин Таблоид пренео, информације о спорном транспорту руског вештачког ђубрива преко територије Црне Горе. Тај посао је забрањен санкцијама, које је Црна Гора увела Русији због рата у Украјини. Међутим, из Русије је у Албанију, а потом преко Црне Горе у Србију пребачено око 4000 камииона вештачког ђубрива. У почетку, на царинским декларацијама је била наведена Русија као земља порекла. Под притиском западних амбасада то је обустављено, али транзит је настављен прикривањем информација о руском пореклу робе. У албанској луци Драч ђубриво је препакивано у „џамбо“ вреће без ознака, па претоварано у камионе, који су га превозили у Србију. Као званични посредник у продаји наведена је једна компанија из Албаније, а ангажоване су шпедитерске фирме из неколико земаља региона, међу којима и црногорске. У царинској декларацији није се мењао само купац, српска фирма „Промист“ из Новог Сада. Званични власник „Промиста“ је Небојша Петрић. Петрићева компанија је највећи увозник вештачког ђубрива, односно амонијум нитрата.

Руско ђубриво је у Црну Гору улазило преко граничних прелаза Божај и Добраково. Црногорска полиција је пре неколико дана ухапсила осморицу полицајаца с прелаза Божај. Данило Шарановић, министар полиције, рекао је да ово хапшење представља резултат истраге која је трајала пет месеци.

– Реализована је вишемесечна акција и утврђене чињенице су указале на незаконито поступање осам полицијских службеника, који су осумњичени за кривично дело примање мита у продуженом трајању. Предузимају се мере за хапшење 27 страних држављана – рекао је Шарановић.

Шеф црногорске полиције није открио да ли се у тој групи, којој прети хапшење, има држављана Србије и за која дела се терете. Ипак, нема сумње да је истрага обухватила и спорни транспорт ђубрива намењеној фирми Небојше Петрића. Због манипулација са царинском документацијом, „Промисту“ је забрањен увоз преко Босне и Херцеговине.

Иначе, „Промист“ је крајем маја две хиљаде двадесет и прве године купио панчевачку „Азотару“, некада највећу фабрику у региону за производњу вештачког ђубрива, за 650 милиона динара. Пре тога, и Петрићева фирма је учествовала у черупању имовине „Азотаре“. Руководство урушеног панчевачког гиганта је продавало ђубриво по 30% нижој цени, ван сезоне. У кривичним пријавама, које су поднете због уништавања „Азотаре“ захтева се и утврђивање висине штете која јој је нанета таквим пословањем. Процењује се да је „Азотари“ нанета укупна штета од око три милијарде динара, али истрага тапка у месту. За предмет КТ.КО- 1746/18 била је задужена тужитељка Наташа Трнинић, а за КТ.КО-2044/18 Радмила Јовановић. Три године након што су формирани предмети, према информацијама из тужилаштва, истрага се није померила с места услед изостанка сарадње с полицијом. Тадашњи министар полиције Александар Вулин није одговарао на ургенције тужитељки. То и не чуди, с обзиром да би истрага утврдила одговорност његових ортака Петрића и Душана Бајатовића.

Осим „илегалних пошиљки“ робе, као што је руско ђубриво, Американци терете Вулина и за пошиљке „терориста“ на Косово и Метохију. У време док је био директор БИА, Вулин је омогућио групи „команданта“ Милана Радоичића да изазове инцидент код Бањске, у коме су убијена четири човека. Иако се он у том тренутку налазио у посети Израелу, Американци сматрају да је Вулин одговоран за то што БИА није спречила улазак на Косово Радоичићеве паравојне јединице.

На крају, али не мање битно, Американци су Вулина ставили на црну листу због тога што је, како се наводи, „користио своје јавне позиције да подржи Русију“, због чега је „одговоран за коруптивна и дестабилизирајућа дела, која су омогућила руске малигне активности у региону“. Амерички званичници су оптуживали Вулина да „обезбеђује Русији платформу за даљи утицај у региону, којим се деградира безбедност и стабилност Западног Балкана“. Као доказе наводили су Вулинову отворену подршку Русији у рату са Украјином, инсистирање на томе да Србија не уводи санкције Русији и „обећање руском безбедњаку Николају Патрушеву да Србија никада неће бити део простора за покретање кампање против Русије и Владимира Путина“. Вулин је оптужен да је Патрушеву дао снимак састанка руских опозиционара у Београду, након чега је један од њих, Владимир Кара-Мурза, ухапшен у Русији и осуђен на 25 година затвора због велеиздаје и ширења лажних информација о руској војсци.

– Немам имовину у Америци да би ми је запленили, немам рачуне у иностранству да би ми их затворили, не путујем у Сједињене Америчке Државе да би ми ставили забрану на визу. Али, у политичком смислу те санкције нису без значаја, то је један снажан ударац за мене и то је нешто што ће ме пратити читавог живота и што врло лако може потпуно да заврши моју политичку каријеру. али, ја сам све то знао, није да нисам био информисан. Мени је то најављивано, мени је прећено годинама, али ја не могу да одустанем од политике српског света и слободне Србије – признао је Вулин пре неколико дана.

Борбенији од њега, Вучић га је бранио нападом на Американце.

– Санкције Вулину немају никакве везе са криминалом. Ако имају, нека нам дају доказе, одмах ћемо спровести истрагу. Страшно је важно да се спроведе истрага. Међутим, нисам приметио да је кокаин нађен у Вулиновој канцеларији, него у Белој кући. Вулин им смета због Русије. Да сам само дан пре тога најавио увођење санкција Русији, не би било санкција Вулину – рекао је Вучић и додао, после захтева опозиције да Вулин буде смењен са места директора БИА: „Можда сам планирао да га сменим, али сада не могу. Такви наводи су продужили мандат Вулину.“

Вулин је смењен два месеца касније. Ипак, и након што је Томислав Радовановић постављен за вршиоца дужности директора БИА, Вулин је наставио да управља том службом, бар је тако тврдио у изјавама да је по његовом налогу ухапшен Никола Сандуловић, а певачици Селми Бајрами забрањен улаз у Србију.

На крају, Вулин је враћен у извршну власт. Мандатар Милош Вучевић га је представио као потпредседника Владе, али без одређеног ресора.

Лукавији од Мире Марковић, Вучић не дозвољава Вулину да се дистанцира. Спојени интересима и кривичним делима, упућени су један на другога док год не падну с власти. А кад падну, Вулин ће покушати да избегне одговорност на исти начин као што се извукао после краха ЈУЛа.

– Нисам знао шта ради Мира. Мислио сам да је она скромна жена, посвећена идеологији. Кад сам то рекао мојој тадашњој девојци Дени, она се насмејала. Рекла ми је колико коштају фирмирана одећа, обућа и ташне, које је носила Мира. Касно сам схватио да њу занимају само новац и моћ – причао је Вулин.

Тако ће да прича и за Вучића, кад се, после пада с власти, изненади сазнањима о злочинима које су заједно вршили над Србијом. Ако буде правде, чека их заједничка ћелија. Уосталом, већ су били заједно хапшени, у јуну две хиљаде треће године, кад су, тобоже, спречавали хапшење хашког оптуженика Веселина Шљиванчанина. Тада су у притвору провели три сата. Да окају зло које су нанели Србији у последњих 12 година, мало су им три живота. Но, нека одслуже бар једну доживотну.

Oznake: Aleksandar Vulin, Aleksandar Vučić, Pokret socijalista, Predrag Popović, SNS, SPS, tabloid