Прочитај ми чланакУ четвртак, 6. фебруара, опозициони посланик Српске радикалне странке, (СРС), Александар Шешељ је жестоко критиковао Српску напредну странку због деструкције коју уноси у политички живот Србије.
Том приликом између осталог је истакао:
– Од 2016. године, СРС предлаже нека решења у циљу побољшања парламентарног живота, тако и промену Пословника која треба да унесе више равноправности у Скупштину и побољша положај опозиције у Народној скупштини, који треба да буде за сваку демократију драгоцен.
Наравно, ви сте били глуви те четири године на тај предлог. Говорили сте како то ви нисте донели, него бивша власт, као да сте у убеђењу да се једном донет закон не може променити и да он важи за сва времена, јер вам у том моменту тј. у овом моменту тако нешто одговара, да можете сваког прекинете, да можете народне посланике да кажњавате, да можете да радите шта вам падне на памет. То је само један од наших аномалија.
Друга ствар, ми смо имали једну ситуацију да се власт у Народној скупштини бавила опструкцијом парламента на начин где ће се поднети 500 или 700 или 1.000 истоветних амандмана од стране великог броја народних посланика власти, за које после народни посланици владајуће већине неће гласати. Дакле, то се десило у Србији и ми онда причамо о демократичности.
Дакле, неки који су изабрани на једној изборној листи, конкретно изборној листи – Саша Радуловић, Доста је било или како год, су украли мандате тој изборној листи, изневерили легитимитет грађана, тј. грађане који су легитимитет дали управо тој листи каква год она да је, и ма шта ја мислио о њој, и формирали после другу странку са украденим мандатима, ви сте им дали места по одборима скупштинским, и они излазе у јавност и кажу – наша нова странка сматра ово, наша нова странка сматра оно.
То је у Србији постало нормално. То сте се можда ви својих корена подсетили како сте настали, па сте можда то толерисали, али то за нашу демократију није нормално.
Сада покушавамо, тј. покушава се од стране власти да се направи нека мимикрија, као да су се неке ствари промениле у Србији на боље, а у суштини све остаје исто. Подсетићу вас и да је 2017. године, у време председничких избора, један кандидат за председника Србија имао 85% медијског простора, а сви остали кандидати имали су заједно 15%. То су чињенице и то је изборна атмосфера у Србији.
Питање изборног цензуса са 5% на 3% јесте позитивно у смислу представљања више делова грађана у Народној скупштини, већа репрезентација и демократичност, али није ни близу основних проблема које ми имамо. Пре свега, не сме да буде дозвољено да народни посланик који је изабран са једне листе, у сазиву промени странку са све мандатом, који после тога носи у мираз. То је крађа. То је исто као када би неком украо новчаник из џепа, нема никакве разлике. То не сме да буде дозвољено и то је много већи проблем него питање цензуса. Неке ће странке прећи цензус, неке странке неће и иде се даље. Али, легитимизација неморала у политици треба ваљда прво да се промени, а то је крађа мандата.
Ми смо имали посланике који су у овом сазиву више од два пута променили странке и то је сасвим нормално, нема моралне осуде, нема друштвене осуде, то је прихватљиво. Ми смо под утицајем, будући да је свака грана власти у Србији под великим утицајем тзв. европских институција или органа ЕУ, ми смо и суспендовали Устав Србије који каже да народни посланик може ставити странци мандат на располагање. Ми смо због неке групе хохштаплера из Венецијанске комисије то занемарили и Уставни суд је донео другачије мишљење, као да је његово мишљење важније од норме Устава. То је ненормална ситуација у Србији.
Ми смо имали заиста за ове четири године много негативних ствари у нашем парламентарном животу и уопште у изборној атмосфери. Ми смо имали поновљене изборе, тј. изборе за локалне парламенте који нису били у редовном термину. Године 2018, у општинама Лучани, Кула, Дољевац и Кладово, где смо видели да на пример у Дољевцу на 75% изашлих грађана 85 гласова добије владајућа странка СНС, а друге две листе које пређу цензус такође припадају власти СПС-ЈС. Значи, 96% је добила власт на изборима у Дољевцу. Да ли неко сматра да је то нормално и да је то поштена изборна утакмица у којој су учесници равноправни? Па, није.
Друго, како је могуће да једна листа на изборима освоји одређени број гласова, као што је на пример листа Александар Вучић – Србија побеђује, чини ми се да се тако звала изборна листа СНС, а после тога се формира од тога пет, шест, седам или 10 посланичких клубова. И, сад неки посланички клуб мисли ово, неки мисли оно. Нико за њих није гласао, они су се шлепали уз велику странку, уз популарног човека и на тај начин су успели да уђу у Народну скупштину и онда се они у јавности појављују као отприлике неки релевантни фактори да изнесу своје мишљење. То је нешто ненормално.
