Прочитај ми чланак

Министри и лажне дипломе, вечна срамота Владе Ане Брнабић

0

Углед је у кабинету премијерке Ане Брнабић врло важна ставка за избор људи у званичне институције, рекло би се на основу захтева њеног шефа кабинета Милоша Поповића да се са списка нових чланова Савета за борбу против корупције склоне професор Огњен Радоњић, Љубодраг Савић и Вук Радовић. Према његовом објашњењу они критикују власт и баве се “политичким активностима кроз своје јавне наступе”, те према његовом мишљењу због тога нису угледни. Кад је реч о избору министара у Влади Србије параметри по којима се одређује да ли је неко угледан очигледно су нешто другачији. Тако ни премијерки, ни њеном шефу кабинета, рецимо, не смета што за столом у Немањиној 11 седе најмање два министра са спорним диплома, а списак функционера којима се ”пришива” етикета фалсификатора све је дужи.

Шта ће министру диплома?

Синиша Мали најпре је тврдио да је то безочна лаж, а затим на свом Инстаграм профилу објавио све дипломе и признања које је стекао током високошколског образовања у Србији и иностранству. Из тог периода остаће упамћене и речи “да му знање нико не може одузети“.

Мимо свих очекивања, докторат Синише Малог је пао, јер је на 51. страници дословно преузимао туђе текстове, без навођења извора, што је Универзитет оценио као неакадемско понашање и прогласио га неважећим. У одбрану Малог стала је управо премијерка, а затим и председник Александар Вучић који је шокирао јавност изјавом да министар не мора да има докторску диплому, те да не мора да има ни диплому факултета.

Није се на овоме завршило. Управни суд у Београду поништио је недавно решење Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду којом је министру финансија Синиши Малом поништена диплома доктора наука. Предмет је враћен надлежном органу на поновно одлучивање. У образложењу ове пресуде се, између осталог, истиче да решење Одбора којим је оспорен докторат није донесен у складу актима Универзитета. Епилог чекамо.

Стефановић и факултет који је “испарио”

Некако подударно са овом настала је и афера око дипломе министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.

Чланови Савеза за Србију оптужили су, наиме, министра Стефановића за кривично дело фалсификовања, јер је на београдском факултету Мегатренд нострификовао диплому коју је стекао у Великој Британији у школи која не постоји.

Министарство просвете је одбило њихов захтев да се испита Стефановићева диплома и таман кад је изгледало да је случај забашурен, ногу министру, иако ненамерно, поставио је власник Мегатренд универзитета Мића Јовановић. У покушају да скине љагу са имена свог универзитета, Јовановић је агенцији Тањуг показао студентски досије Небојше Стефановића. Укратко препричано, према наводима Јовановића Стефановић је слушао предавања и полагао испите у Сава центру, а затим је утврђено да Мегатрендов наводни огранак у Лондону, који је нострификовао Стефановићеву диплому никада није постојао. Новинари Н1 телевизије утврдили су да на пријављеној адреси у Лондону нема доказа да је фирма Мегатренд из Велике Британије икада имала просторије, предавања, професоре, студенте… Да ствар буде гора, инострани професори чија су се имена налазила на списку предавача, почели су да демантују било какву везу са овим универзитетом.

Упркос свему овоме, углед Стефановића, а ни Малог, никада нису долазили под знак питања.

Све доктор до доктора…

Ту није крај.

Дуго се говорило и о дипломи и докторату новог члана СНС Александра Шапића.

Велики део Шапићеве дисертације јесте превод са енглеског делова књиге Давид Јоббер и Геоффреy Ланцастер, Селлинг анд Салес Манагемент. Сама књига доступна је у деловима на Интернету. Диплому основних студија стекао је на приватном факултету Унион.

Подсетимо и да је ЦИНС још 2016. године писао како у докторату Јоргованке Табаковић постоји значајан број преписаних пасуса без правилног навођења извора. Аутори нису цитирани, а углавном нису навођени ни у списку коришћене литературе.

Демократа Балша Божовић разоткрио је и малверзацију око доктората посланика СНС Александра Мартиновића. Он је у периоду од 2005. до 2009. године шест пута објавио један исти научни рад, само под другачијим насловом и тако стекао право да докторира.

Комисија Правног факултета у Новом Саду, међутим, практично је опростила ову крађу Мартиновићу, јер је то урадио годину дана након што је усвојен Кодекс о академској честитости.

Толико о угледу и честитости.