Прочитај ми чланак
И Медлин Олбрајт и Џејмс Пердју, који је био специјални изасланик САД за Косово, имају статус хероја због улоге у војној интервенцији НАТО 1999, због чега ће Тачију бити тешко да одлучи да ли ће нови власник компаније ПТК бити Олбрајт капитал менаџмент или Пердјуов конзорцијум Твелв хормбимс С.а.р.л/Ависена капитал, пише Њујорк тајмс.
На састанку са Пердјуом у октобру, Тачи је објаснио „тежак положај“ у којем се налази јер мора да бира између двоје купаца, подсећа амерички лист и подсећа на писање косовског листа Зери, који је објавио садржај меморандума у коме је писало да „који год купац да победи, два милиона људи ће сматрати да је он (Тачи) издао оног другог“.
Многи амерички званичници вратили су се на Косово из пословних разлога – пре свега у области угља и телекомуникација, или ради лобирања и других исплативих уговора – па је тешко избећи сукоб интереса, наводи њујошки лист.
Међу њима је Весли Кларк, пензионисани амерички генерал и командант НАТО у време бомбардовања 1999, као и Марк Тавларидес, бивши члан Националног савета за безбедност Беле куће у администрацији Била Клинтона.
Стејт департмент нема прописе који забрањују бившим дипломатама да лобирају за стране државе у којима су радили, ни да се враћају у њих ради зараде, не рачунајући једногодишњу забрану високим федералним званичницима да контактирају агенције у којима су радили.
Косово није једино место на које су се бивши званичници вратили ради посла, Ирак је један од примера, али јесте екстреман случај, имајући у виду амерички утицај. Приштина је једини град на свету у којем се Улица Боба Дола укршта са Булеваром Била Клинтона.
Дипломатски експерти кажу да је пракса да се бивши званичници из пословних разлога враћају у земље у којима су радили као државни службеници чешћа него што је то јавности познато.
Сукоб интереса
Фото: Бета, архива
Незванично, бивши званичници признају могућност сукоба интереса, па и потенцијалан утицај на америчку спољну политику, пошто се дипломате које су некада градиле каријере у јавној служби данас чешће одлучују за исплативије послове у приватном сектору.
Неки од таквих званичника на Косову кажу да ће градјани имати користи од њиховог посла.
„Запослићемо људе, обучићемо их и помоћи земљи да расте и развоја се као демократија“, објаснио је генерал Кларк, данас власник канадске енергетске компаније Енвидити (Енвидитy), која планира да експлоатише угаљ и производи синтетичко гориво на Косову.
Лоренс Лесиг, професор права и директор Центра за етику на Харварду, оценио је да би пословни подухвати бивших званичника могли да угрозе углед САД, пре свега, како је навео, засењивањем хуманитарне природе војне интервенције 1999.
Имајући у виду да је на Косову и по окончању „надзиране независности“ у септембру остало 6.000 припаднике мировне мисије, блиске везе измедју њих и косовских власти олакшавају окретање бизнису, оцењује лист и додаје да на Косову, упркос сиромаштву, постоји потенцијал за зараду, посебно јер влада планира приватизацију великих компанија.
Компанија Олбрајт капитал менаџмент нашла се у најужем избору за 75 одсто власништва над косовским телекомом. Очекује се да ће компанија ПТК бити продата за суму од 400 милиона и 800 милиона долара.
Неки од чланова управе сестринске компаније, Олбрајт стоунбриџ груп (Албригхт Стонебридге Гроуп), већ су мали акционари у једином конкуренту компаније ПТК, приватној компанији ИПКО, што би могло да буде претња за тржишну конкурентност у случају да Медлин Олбрајт буде нови власник косовског телекома.
Џејмс Пердју лобирао је код највиших косовских званичника за конзорцијум Твелв хорнбимс. Када је у јавност процурео меморандум у којем је, поред осталог, писало да косовска елита „познаје и воли (Пердјуа) због његове улоге током рата“, Пердју се повукао из лобирања у корист конзорцијума и није желео да даје изјаве о куповини косовског телекома.
Постоји мала могућност да ниједна од компанија са америчком подршком не победи на тендеру за ПТК, а та одлука очекује се у јануару, закључује Њујорк тајмс.
(Бета)
