Прочитај ми чланакНарода посланица, Марија Јањушевић учествовала је у Москви на Интернационалном форуму под називом „Развој парламентаризма“, заједно са Драганом Трифковић и Славишом Ристићем.
Јањушевић је по повратку из Русије истакла да је чула да је у тренутку док је она у Русији држала говор о потреби заштите Косова и Метохије, у Скупштини у Србији вођена полемика у којој су представници власти изнели низ клевета на њен рачун. Она истиче да верује да је разлог тим нападима управо њен боравак у Москви и све бољи контакти Двери са политичким актерима у Русији.
Народна посланица Двери је на форуму у Москви одржала говор који вам преносимо у целости:
„Драги народни посланици, поштовани домаћини (организатори), даме и господо,
Захваљујем се на пруженој могућности да узмем учешће на овако важном и одлично организованом скупу, који добија на важности још више, ако сагледамо тренутну политичко-безбедносну слику света.
Долазим из Србије и дозволите ми да изразим велику захвалност свим колегама народним посланицима из земаља које нису признале Косово као независну државу, првенствено клегама из Русије.
Сада је 15% територије Србије под окупацијом НАТО. НАТО је 1999. бомбардовао С.Р. Југославију без одобрења Савета безбедности УН, кршећи сва људска права и обичаје рата, а који је окончан војно-техничким Кумановским споразумом, Резолуцијом 1244 у Савету безбедности, која гарантује територијалну целовитост нашој земљи, и спомиње само “суштинску аутономију” за косовске Албанце.
Кровног споразума за рат из 1999.-е по међународном праву није било досад, али смо сада дошли након скоро две деценије, “кувања српске жабе” да се Србији нуди потписивање такозваног правно-обавезујућег споразума са лажном државом Косово, и то у присуству овлашћених преговарача из Европске Уније.
Врло штетан по српске државне интересе је Бриселски споразум из априла 2013. године, који је потписао садашњи режим, али би он могао бити поништен са променом власти у Београду и није довољан да би се Косово ампутирало од Србије и зато сада долазимо на кључни терен међународног хуманитарног права, где се инсистира на добровољном одрицању од територије Косова и Метохије, преко легитимно изабране власти у Р. Србији и зато им је зарад ратног права, потребно практично поништење Резолуције 1244, преко правно-обавезујућег споразума, који се не би могао ревидирати никаквим каснијим променама власти у Београду и врло би било тешко поништити га.
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋ НОВИ ДОС: Ђилас прави опозициони савез и са ДСС и Дверима? https://t.co/Sak7TdNA9x
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 8, 2018
Посебно је спорно то што косовски Албанци, већ имају матичну државу Албанију, а право самоопредељења не постоји за националне мањине, што они јесу. Народ је носилац суверености – и српски народ неће признати оно што Александар Вучић хоће да потпише, а тај правно-обавезујући споразум је заправо мировни уговор, којим ће признати ампутацију покрајине као последицу рата.
Мировни уговори имају апсолутну супремацију у правном поретку, како на унутрашњем тако, и посебно, на међународном плану. Такав потпис нико и никад више неће моћи да повуче, због легалности поступка, осталих страна у преговорима, јер – мировни уговори се не ратификују у парламентима, због овлашћења које ЕУ има од Генералне скупштине УН (па тако и Савета безбедности) да у преговорима буде званични преговарач и гарант договореног и потписаног.
Да би било мира, треба реафирмисати међународно право и спорове решавати дипломатијом уз подједнаки третман свих учесника у међународним односима, који имају субјективитет.
За крај. Нада српског народа јесте у томе да ће као сталне чланице Савета безбедности УН, и Руска федерација и Народна Република Кина, као и досад, бити на страни међународног права, а то је у интересу мира свих на Балкану.
Парламентарна сарадња Србије и Русије траје 170 година. Имамо заједничку културу, исту религију и заједничке напоре које улажемо за очување мира у свету.“
