Прочитај ми чланакПрошле године проносиле су се гласине да поред бриселског дијалога на којем су договарани споразуми о нормализацији односа између Србије и Косова, постоји и други канал дијалога у неким другим европским центрима, на којем косовски и српски преговарачи у тајности разговарају о модалитетима коначног, свеобухватног, политичког споразума.
Добро обавештени извори тврдили се да су неки битни, начелни договори постигнути, наводно су као алтернативе стављене на папир. Али, те папире, иако су обећавани, није видео нико од оних који су то могли да објаве у медијима, тако да смо остали прикраћени и на нивоу спекулација. Можда су те гласине буке пласиране да се испита терен, док је сада та прича о етничком разграничењу или размени почела да се јавно оглашава преко главних протагониста, Александра Вучића и Хашима Тачија.
Интересантно је колико су дискурси двају председника слични: обоје говоре како дијалог улази у завршну фазу, да је он изузетно тежак, да је споразум са другом страном скоро па немогућ, да су неопходни веома болни компромиси, али и да још увек постоји могућност за разграничење које би могло задовољити обе стране… Ту онда почињу контрадикције и разлике у тумачењу „решења“…, оцењује у разговору за Данас Шкељзен Малићи, косовски писац, филозоф и аналитичар, један од првих који је још пре годину и по дана говорио о томе да се воде тајни разговори о размени територије између две државе.
Упитан шта Хашим Тачи мисли када говори о променама граница, јер осим изјаве да би Прешевска долина требало да припадне Косову, није дао више објашњења, саговорник Данаса истиче да косовски председник углавном инсистира на појму „корекције границе“ за које опет каже да неће бити великих размера већ ограничене.
– С друге стране, након што су га посетили политички челници Прешевске долине, који траже да се ова област припоји Косову, Тачи сада тражи да се Прешевска долина припоји Косову, што нипошто није ограничена корекција и логично повлачи компромисни уступак – припајање севера Косова Србији, зато што тамошњи српски лидери, према истом моделу већ дуже времена север виде као део Србије. Тачи иначе уопште не говори о северу Косова, или када га спомене, тврди да неће дати ни педаљ косовске територије. Имајући у виду ове контрадикције, ја сам склон уверењу да Тачи не верује да ће споразум водити ка размени територија, и да помиње Прешевску долину као контразахтев који неутралише српску аспирацију да узме 10 одсто косовске територије. Ипак, можда постоји пројект симболичке размене територија, у смислу који је недавно изложио бивши аустријски амбасадор и изасланик ЕУ за Косово Волфганг Петрић, када је рекао да се планира минимална размена, само неколико села.
ЗМИЈА ПОДРЖАВА ВУЧИЋА: И ја сам за мирно разграничење и међусобно признање https://t.co/nTz3klkglQ
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 13, 2018
Саговорник Данаса подсећа да су САД и ЕУ до сада биле против размене територије и разграничења на етничким основама, као и да сматра мислим да је то и даље основни принцип за нормализацију односа између Косова и Србије.
– Али, изгледа да по овом питању постоје одређена колебања бар код дела западних политичара, који мисле да је разграничење по етничком принципу брже, прагматичније и трајније решење, пошто је на њему стално инсистирала Србија, још од деведесетих година када је такву солуцију заговарао Добрица Ћосић, а сада и на Косову има заговорника, између осталих и председник државе и главни преговарач. Када неки западни дипломати кажу „Ми ћемо прихватите оно што две стране договоре“, као да допуштају и ову могућност. Уосталом, Запад није био доследан ни у случају БиХ, када је дозволила да се она распарча па и прекроји према етничком принципу да би је онда склепала у некакву готово парализовану у нефункционалну Унију… Етничко разграничење на Косову није само питање „заштите“ Срба, нарочито оних на северу, већ ће имати драстичне реперкусије – напомиње Шкељзен Малићи за наш лист.
На питање како је могуће да неко заиста планира да насилно пресељава људе у 21. веку, с обзиром на то да би подела значила пресељење Срба који живе у централном делу Косова на север, Малићи каже да смо то већ видели у ратовима деведесетих година – ратно планирање масовних пресељења па и геноцидних ликвидација етнија које су живеле на „туђим“ територијама.
– Добрића Ћосић је својевремено заговарао „мирно“ пресељавање у размењене територије, али да ли је заиста могуће да то прође без конфликта и жртава, нисам сигуран да се може остварити. Код овог предлога неки се позивају на турско-грчки споразум о размени становништва из ’20-их година прошлог века, али то су биле друге околности и друга времена. Ахтисаријев план, на основу којег је направљен устав Косова, дао је српској заједници на Косову демократске инструменте заштите, који су затим 2015. године додатно фиксирани Бриселским споразумом о формирању Заједнице српских општина. Иницијативе о разграничењу представља напад на Ахтисарија па и Заједницу српских општина, а по даљим реперкусијама призива и „коначно“ разграничење у Босанској унији, чиме би се још једном прекројиле њене границе у чисте етничке границе – сматра саговорник Данаса.
Говорећи даље о могућим сукобима као последицама промене граница, Шкељзен Малићи каже да су реалније озбиљне тензије па и инциденти и сукоби ниског интензитета, али не и већи сукоб због присуства КФОР-а као заштитног корпуса НАТО-а на Косову. Он упозорава да ће вероватно највећи проблем избити у Босни, где ће РС искористити преседан да се разграничи од Уније или чак прогласи, попут Крима, припајање Србији.
