Прочитај ми чланакСукоби унутар држава, али и међу њима, показују да прилике на Западном Балкану све више “клизе” у несигурност и страх, и да би у неком тренутку могле да доведу до веома озбиљних криза, па чак и оружаних сукоба ако се што пре “не спусти лопта”.
Последњи догађаји у Македонији, умешаност косовског и албанског руководства у њих, сукоб на релацији Србија-БиХ, па данашње одлагање одлуке француског суда о екстрадицији некадашњег лидера ОВК и премијера Косова Рамуша Харадинаја, само додатно доливају уље на ватру која на Балкану гори више од две деценије.
Скопље – протест Албанаца
Озбиљна криза државе и друштва у Македонији је вероватно и нешто најопасније што се у претходном периоду догодило на овим просторима. Отуд не чуди ни реакција ЕУ, која позива на смиривање тензија и поштовање изборне воље грађана.
Забринутост за регион, и то због Македоније, изразила је и Русија. Зато је сасвим легитимно питање да ли и грађани Србије озбиљно треба да се забрину, и да ли постоји бојазан да би могло да дође до ескалације која би се проширила на прве суседе.
Како за “Блиц” каже директор Центра за регионализам Александар Попов, “ако има ватре у суседној кући, пожар би могао да се прошири и на нашу”.
– Све ово се дешава у нашем комшилуку, па не можемо баш да будемо спокојни. Нема изгледа да ће се све ово, за сада, прелити на нас, али се никад не зна – каже он.
Како објашњава, македонска криза са Србијом нема никакве везе, “али нам је ту пред вратима”. Каже и да она прераста у озбиљан сукоб који може да има озбиљне последице, док је у случају ревизије тужбе БиХ против Србије, наша земља директно умешана. Ипак, “треба сачекати коначну одлуку суда у Хагу”.
– У БиХ је у највећој мери посреди сукоб између Милорада Додика и Бакира Изетбеговића, који га користе у политичке сврхе. То није нешто што до сада нисмо видели ни ми ни ЕУ. Међутим, проблем је што се криза сваки пут диже на све виши ниво – каже он, истакавши да је јако лоше што се људи у великој мери навикавају на оваква стања.
Албанија – нови фактор
Као још један, “нови” фактор у целој регионалној причи појавила се и Албанија. Подршка ове земље стиже и косовским властима, али и албанским партијама у Македонији. Такође, није непознаница ни њена подршка Харадинају.
Попов каже да не мисли да би могло да дође до ескалације сукоба или, не дај Боже рата, осим ако се нешто крупно не деси на европском нивоу.
– Све балканске земље су на путу ка ЕУ, која ће морати да интервенише, али је невоља у томе што ни она није јединствена. Ова година ће и на Балкану и у Унији бити веома напета – истиче он.
Политичари главни кривци
Извори нестабилности у региону су неизграђене демократије и политичари који су спремни да користе застрашивање, па чак и да подстичу међуетничке сукобе како би се задржали на власти, каже за “Блиц” директорке Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић Гајић.
– Грађани Македоније, БиХ, па и становници Косова желе исте ствари као и грађани Србије. То је сигуран посао, бољи животни стандард и једнаке шансе за себе и своју децу. Политичари који не могу да пруже решења за њихове редовне бриге, креирају веће бриге, као што су застрашивање сукобима са другим народима у земљи и суседству – каже она.
Како наводи, треба тражити начине за дијалог и признавање воље грађана, па чак иако нам се исход избора не свиђа.
