Прочитај ми чланакВодеће македонске партије су излаз из хроничне кризе наводно пронашле у договору који подразумева и формирање петочланог тела које треба да надгледа изборе. Aли већ око састава тог тела почињу старе македонске муке.
Договор који су четири водеће македонске партије постигле у среду нуди неке идеје за излазак из кризе, али и открива непрележане дечије болести друштва и политичке касте. У уређеном грађанском друштву, наиме, не би било никакве потребе да се потцртава етничка припадност већ би се подразумевало да сви учесници политичке утакмице имају једнака права и шансе. Споразум који су парафирале водеће странке предвиђа одржавање слободних избора с пречишћеним бирачким списком, а то би требало да надгледа ново ад-хок тело.
„Ово тело биће састављено од пет чланова. Уз консултације с релевантним професионалним организацијама, четири политичке партије одабраће четири члана, од којих ће један бити Aлбанац, а изабрани чланови онда имају 15 дана да у консензусу одаберу петог члана“, стоји у договору.
Шта значи конструкција да ће „један бити Aлбанац“ у експертском телу? Да ли то значи да тај или та не мора бити стручан за тумачење и одбрану изборног закона већ је довољно да буде Aлбанац или Aлбанка? Шта је са осталим члановима чија се етничка припадност не дефинише? Сме ли тело да има три или четири Aлбанца ако се покаже да баш међу њима има више подесних стручњака него међу неалбанцима?
Подгревање конфликта
Тако формулација у међустраначком договору на дневни ред враћа питања за која се веровало да су чак и у Македонији ствар прошлости. Новинар Мухамед Зекири сматра да је формулација потцењивачка и увредљива понајвише за Aлбанце: „Није битно ко је и шта је неко, него да институције наше државе води стручан и професионалан кадар. Зашто да буде пресудна етничка припадност, а не стручност? Партије и политичари који резонују на овај начин морали би на следећим изборима да буду кажњени од стране бирача“, каже Зекири.
Насер Селмани, председник Удружења новинара Македоније, чак сматра да политичари овако намерно на сцену враћају међуетничке поделе, након што су цивилно друштво и грађани током протеста у највећој мери успели да их потисну. „Какво је то стручно тело чије чланове предлажу странке, а један мора да буде Aлбанац?“ То се, каже Селмани, никако не може сматрати преговарачким успехом албанских партија већ је увреда за Aлбанце „који су третирани као људи с посебним потребама“.
„Таква формулација и Македонце представља као задрте националисте којима треба цртати да у ад-хок телу мора да буде један Aлбанац. У јавности заправо никада нема одбојности Македонаца према Aлбанцима, ако ови имају знање и искуство за неку позицију. Тако погрешна перцепција једино служи партијама да одрже у животу тему међуетничких проблема и да је активирају по потреби“, каже Селмани.
Договор о договору
Представници четири водеће партије састаће се поново 31. августа како би утаначили тачан датум избора и проверили како иде спровођење споразума. У среду је договорено да се дају одрешене руке Специјалном тужилаштву чији је посао да испита прислушкивање хиљада грађана, новинара и опозиционара, због чега је криза и започела. Такође, договорено је да се обезбеди избалансирано извештавање медија и да се смени 15 руководећих лица у ресору унутрашњих послова.
