Pročitaj mi članak
(Блиц)
Задатак ове владе јесте да се избори за решење које би одложило примену дела Споразума са ЕУ о стабилизацији и придруживању који се односи на продају земљишта странцима пре уласка у Европску унију – каже за “Блиц” заменик председника скупштинског Одбора за европске интеграције Ласло Варга.
Србија 1. септембра добија статус придружене земље ЕУ, када аутоматски на снагу ступа и Споразум о стабилизацији и придруживању.
– За држављане Србије то неће значити ништа посебно. Међутим, почиње да тече рок од четири године, по чијем ће истеку странци моћи да купују земљиште у Србији под истим условима – каже Варга и истиче да је Србија 2008. године прихватила веома неповољне услове продаје земљишта странцима.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Тадашњи тим пристао је на то јер се веровало да би Србија 2016. године могла да постане пуноправни члан ЕУ.
Варга подсећа да је мађарски парламент у децембру прошле године усвојио амандман на Устав којим је странцима забрањена куповина пољопривредног земљишта.
Брисел није гледао на такву одлуку са одобравањем па су Мађари на референдуму одлучили да ипак неће странцима продавати пољопривредно земљиште.
Милан Простран, саветник председника Привредне коморе Србије, каже да су минималне шансе да Србија промени услове, али да оне постоје.
– Можда ће моћи у оквиру поглавља о пољопривреди да се направи неки помак. Најкасније у наредне четири године то треба да затражимо ако не желимо да нам се овај привредни ресурс не распрода по веома ниским ценама – каже Простран и подсећа да у слободној продаји не би било државно обрадиво земљиште, већ оно које припада сељацима, компанијама и задругама.
– Земље из нашег окружења сигурно су имале дебеле разлоге када су тражиле да тај период буде што дужи од датума уласка у ЕУ, а један од најважнијих је релативно ниска цена земље у новопримљеним државама ЕУ – каже Простран.
Усклађивање закона са Споразумом о стабилизацији и придруживању
У члану 63, тачка 2, дефинисано је да ће Србија у року од четири године од тренутка ступања на снагу ССП морати да усклади одредбе Закона о пољопривредном земљишту, односно осигурати исти третман правним и физичким лицима ЕУ какав имају грађани Србије по питању власништва над земљом и непокретностима.
